Alarmantna situacija na tržištu obveznica preti američkoj ekonomiji i vladi – Zaštitite se ulaganjem u investiciono zlato!

U svetlu ovakvih turbulencija, sve više investitora okreće se provereno sigurnim opcijama – kao što su zlatne poluge, dukati i investiciono zlato.  Iskusni trgovci zlatom iz Zlatnog Standarda ističu da Investiciono zlato nudi ne samo zaštitu od inflacije i deonickih tržišta, već i stabilnost koja je testirana kroz istoriju.

S obzirom na sve veće izazove u globalnom ekonomskom okruženju, investiranje u zlato postaje strateški izbor za one koji žele da se osiguraju protiv neizvesnosti, a Zlatni Standard je prepoznat kao pouzdan i prepoznat brend za investiranje u zlatu na domaćem tržištu.

Foto: c-hafner/Promo

Geopolitički faktori koji utiču na tržište obveznica i povećavaju atraktivnost investicionog zlata

Prinosi na američke državne obveznice rastu brzinom nezabeleženom od 2008. godine, a u nekim slučajevima čak od ranih 1980-ih. Ovo je izuzetno ozbiljna situacija koja može uticati na globalnu ekonomiju i cenu zlata. Viši prinosi na takozvane bezrizične „risk-free“ obveznice ne samo da znače više kamatne stope za potrošače (poput kamata na stambene kredite), već i dramatično povećavaju troškove zaduživanja Amerike. U ovakvim okolnostima, tradicionalna sigurna utočišta poput investicionog zlata postaju još privlačnija.

Ako i sami razmišljate o investicijama ili o diverzifikaciji svoje imovine, pogledajte investiciono zlato u Zlatnom Standardu i otkrijte kako zlato može postati važan deo vaše investicione strategije.

Istovremeno, zabrinjava podatak da američka vlada već troši 1,1 bilion dolara godišnje samo na plaćanje kamata na svoj nacionalni dug od 36 biliona dolara. To čini 22% svih poreskih prihoda SAD, odnosno dvadeset i dva centa od svakog prikupljenog poreskog dolara odlazi na plaćanje kamata na nacionalni dug.

Upravo zbog ovakve fiskalne ranjivosti, sve više pažnje se posvećuje sigurnim fizičkim oblicima čuvanja kapitala. Zlatne poluge u Zlatnom Standardu postaju sve popularnije među iskusnim, a i novim investitorima koji žele da se zaštite od tržišnih šokova.

Godišnji rashodi od kamata brzo rastu; američka vlada ove godine ima oko 10 biliona dolara duga koji treba ili finansirati, ili refinansirati, što bi lako moglo rezultirati stotinama milijardi dolara dodatnih rashoda od kamata svake godine. Povećani troškovi zaduživanja mogu negativno uticati na očekivani ekonomski rast i potencijalno povećati cenu zlata.

Dakle, više kamatne stope su veoma ozbiljna stvar za „zavisnika od duga“ poput Ujka Sema. U ovakvim vremenima, mudri investitori se okreću opcijama kao što je investiciono zlato radi zaštite svoje imovine. Zlatni Standard prepoznaje globalne rizike i nudi svojim korisnicima vrhunske usluge u vezi sa investicijama u zlatne poluge, dukate i druge oblike investicionog zlata. Njihova stručnost i sigurna, transparentna usluga čine ih liderima na tržištu.

Alarmantno je što prinosi na obveznice tako brzo rastu. Nagli rast može biti indikator dubljih problema na finansijskim tržištima i stvoriti povoljno okruženje za ulaganje u zlatne poluge i investicione dukate.

Realno, postoji samo nekoliko načina na koje se ovo moglo dogoditi.

Jedan od načina na koji su prinosi mogli tako brzo porasti jeste da su velike investicione firme sa Wall Streeta mogle „šortovati“ tržište državnih obveznica, uzrokujući rast prinosa.

Međutim, ovaj scenario se čini manje verovatnim.

Mnogi od tih velikih investitora sa Wall Streeta možda su se plašili odmazde Trampove administracije. Ili da će ih, u najmanju ruku, predsednik prozvati na društvenim mrežama, stvarajući mnoge komplikacije za njihove privatne živote i poslove. Stoga je malo verovatno da bi rizikovali takav potez.

Tridesetogodišnja obveznica američke vlade je posebno teško pogođena. Ova volatilnost na tržištu obveznica čini investicione dukate i zlatne poluge atraktivnom alternativom za one koji traže sigurnost.

Dakle, dok je Wall Street zauzet sudbinom akcija, ostaje samo nekoliko mogućnosti za objašnjenje ovakvog kretanja prinosa na američki dug.

Malo je verovatno da bi velike banke (JP Morgan, Citi, itd.) rasprodale američke državne obveznice iz svog portfelja, jer imaju regulatorna ograničenja u pogledu vrste imovine koju smeju da drže na bilansu.

Foto: c-hafner/Promo

Geopolitičke napetosti i njihov uticaj na tržište obveznica

Dakle, u ovom trenutku najverovatniji krivac je neka nezadovoljna strana zemlja, čija je vlada ili centralna banka želela da uzvrati i kazni američku vladu zbog carina. Ovaj geopolitički faktor takođe može uticati na cenu zlata i povećati njegovu atraktivnost kao sigurne investicije.

To je mogao biti bilo ko. Francuska. Nemačka. Japan. Itd. Ali nakon nedavnog saopštenja kojim su američke carine povećane za skoro celu planetu, postoji samo jedan osumnjičeni: Kina. Nema mnogo smisla da Evropska centralna banka ili nemačka vlada prodaju američke državne obveznice koje su u njihovim portfeljima. Zašto rizikovati bes Donalda Trampa kada se čini da je dogovor na pomolu? Kina je, s druge strane, zaglavljena sa carinama od 100%+.

Koncept „lica“ (mianzi) duboko je ukorenjen u kineskoj kulturi; to je ideja da svaki pojedinac, preduzeće, pa čak i vlada moraju održavati reputaciju snage. Kulturološki bi bilo nezamislivo da kineska vlada prihvati američke carinske mere bez agresivnog odgovora. Odbacivanje dela njihovih ogromnih rezervi američkih državnih obveznica je lak način da se Vašingtonu pošalje poruka: „I mi vas možemo povrediti“.

Čini se da trgovinski spor prerasta u potpuni ekonomski rat. U ovakvim neizvesnim vremenima, ulaganje u zlatne poluge i investicione dukate može pružiti finansijsku sigurnost.

Ako Kina nastavi da prodaje američke državne obveznice koje poseduje (i time podiže kamatne stope na američki federalni dug), ne bi bilo iznenađenje da američka administracija uvede sankcije Kini i kineskoj centralnoj banci, u suštini zamrzavajući obveznice koje Kinezi poseduju i sprečavajući dalju prodaju. Ovaj scenario bi dodatno destabilizovao tržišta i verovatno povećao potražnju za investicionim zlatom.

Kina bi mogla da eskalira kontrolom izvoza vitalnih retkih minerala, koji su neophodni u elektronskoj industriji. Zatim postoji mogućnost da se oduzme imovina u stranom vlasništvu, tj. poslovanje američkih kompanija u Kini, ili kineske investicije u SAD.

Svetu ostaje da se nada da će prevladati hladne glave. Ipak, istorija je puna primera kako ekonomski rat vrlo brzo može da izmakne kontroli i eskalira u mnogo veće sukobe.

Zašto je sada važno investirati u investiciono zlato?

Cenom zlata upravljaju makro i geopolitičke sile koje se fokusiraju na jednu temu: da dekretne value (takozvane „fiat“ valute) brzo gube kupovnu moć usled gubitka kontrole vlada širom sveta nad potrošnjom, zbog čega se nastavlja sa kreiranjem enormne količine suverenog duga na globalnom nivou što doprinosi ponovnom povećanju stopa inflacije i inflatornim očekivanjima; usled toga, u jednom trenutku u narednih nekoliko godina doći ćemo do tačke globalnog monetarnog reseta u kome će zlato imati veoma bitnu, ako ne i presudnu ulogu.

Čeka nas neki novi Bretton Woods sporazum na globalnom nivou, pa iako se možda nećemo vratiti na izvorni „zlatni standard“, zlato će svakako imati značajnu ulogu u rekonfigurisanom globalnom monetarnom sistemu u kojem će američki dolar potencijalno izgubiti status globalne rezervne valute.

Značajnu ulogu u ovom procesu igraju i kompanije kao što je Zlatni Standard, koje omogućavaju jednostavno ulaganje u investicijsko zlato, bilo da su to zlatne poluge ili investicioni dukati.

Značajne akumulacije zlata od strane globalnih centralnih banaka jasan su pokazatelj u kom smeru ide nekontrolisani monetarni eksperiment koji je počeo nakon svetske finansijske i ekonomske krize u drugoj polovini 2008. godine. U takvom jednom okruženju, cena zlata će izvesno nastaviti sa snažnim rastom i u narednom periodu, naravno, uz povremena kolebanja koja su normalna za svaku berzansku robu.

U ovakvim turbulentnim vremenima, kada neizvesnost na finansijskim tržištima raste, a geopolitičke tenzije se pojačavaju, investiciono zlato se tradicionalno pokazalo kao sigurno utočište za kapital. Od početka godine, prinos na zlato je zabeležio značajan rast od oko 19%, a trenutna dinamika ukazuje na nastavak ovog pozitivnog trenda.

Cena zlata zadržava svoju vrednost kroz vreme i predstavlja efikasnu zaštitu od inflacije i devalvacije valuta. U situaciji potencijalnog ekonomskog rata i nestabilnosti na tržištu obveznica, ulaganje u fizičko investiciono zlato, ao što je ono koje nudi Zlatni Standard bilo da su to zlatne poluge ili investicioni dukati, može biti mudra strategija za očuvanje imovine i smanjenje rizika u vašem investicionom portfoliju.

Kako se ponašaju ulagači u investiciono zlato kod nas i regionu? Prate li svetska kretanja?

Tržišna aktivnost u segmentu investicionog zlata u Srbiji i regionu je velika, i dalje raste. Zlatni Standard se trudi da se fokusira na edukaciju stalnih i novih klijenata, uz stalno rasvetljavanje rizika koji vrebaju na lokalnim tržištima. Činjenica je da ima dosta nesavesnih trgovaca, što je posledica i dalje relativno niskog stepena razvoja i likvidnosti tržišta zlata u Srbiji i regionu, naročito u zemljama koje nisu EU članice.

Stanovništvo sve više razume da je tržište nekretnina pregrejano, a da su realne kamate na štedne depozite u bankama veoma niske (pa čak i negativne), pri tom, banke su preuzele značajne rizike građevinskog sektora, a imaju i velike izloženosti prema dugu država iz regiona – u nekom mogućem scenariju finansijskog šoka, mogli bismo opet imati nestabilnosti u bankarskom sektoru poput onih u toku perioda 2009–2011. Godine.

Iz Zlatnog Standarda kažu da njihovi klijenti dobro razumeju šta znači: moja zlatna poluga je moja imovina, i ničija obaveza. Ono što dodatno nastavlja da raduje je sve veći interes domaćih pravnih lica za plasiranje slobodnih dinarskih sredstava u investiciono zlato.