Silvana je usvojila devojčicu sa Daunovim sindromom, koju je upoznala u Zvečanskoj: Govorili su nam 'ŠTA ĆE VAM TAKVO DETE', prvi put sam zaplakala...

Devojčica sa Daunovim sindromom zove se Una i Silvana ju je upoznala u Zvečanskoj 2012. godine kada je posetila svrati&scaron;te kako bi deci bez roditelja podarila novogodi&scaron;nje paketiće.&quot;Videla sam devojčicu koja sedi u sobi, ali okrenuta zidu. Pitala sam ih &scaron;ta je sa tom devojčicom, oni su mi rekli da je ona iz Negotina, ostavljena i da je nikada niko nije posetio, kao i to da ima Daunov sindrom&quot;, priseća se Silvana i dodaje:&quot;Kada mi je pri&scaron;la, jako smo se zagrlile i odmah sam pomislila kako bih volela da ovo dete odvedem kući, da mu pomognem. To su neke čudne emocije. Pitala sam ih &scaron;ta mi je sve potrebno da bih je usvojila, i tada su mi govorili &rsquo;&Scaron;ta će vam takvo dete. Ona je mnogo ometena, ne zna da hoda, ne zna da jede&rsquo;. Sećam se da sam rekla da ni&scaron;ta to nema veze i da samo želim da je uzmem i vodim kući&quot;.Silvana je u tom trenutku živela srećno sa svojim suprugom i dvoje dece, koji su njenu odluku da usvoji Unu prihvatili sa mnogo razumevanja.Silvana je u početku bila Unina hraniteljka, ali kasnije su i ona i njen suprug, dajući joj prezime, zakonski postali njeni roditelji.Silvana je u &quot;Jutru&quot; ispričala za&scaron;to se pre 12 godina na&scaron;la u Zvečanskoj.&quot;U tom periodu života sam bila jako zabrinuta. Saznala sam da je moj sin odlučio da se preseli u Pariz. Mislila sam da želi da studira i da tamo radi, ali on se odlučio da bude profesionalni vojnik Legije stranaca&quot;, priseća se Silvana i dodaje:&quot;Razmi&scaron;ljala sam u nekom trenutku da ako ja pomognem nekom detetu, da će Bog da čuva mog sina. I tako je i bilo. Taj slučajan susret moj i Unin pretvorio se u život ispunjen pun radosti i ljubavi. Nikada nijednog trenutka Una nije bila teret. Ja uživam sa njom&quot;.Unini zakonski roditelji su mnogo radili sa njom, toliko da je naučila sam da odlazi u toalet, da sama jede, da hoda, a na govoru su takođe mnogo radili.Prvo su kod nje usavr&scaron;avali socijalizaciju, životne ve&scaron;tine, ali iako ima jako mali fond reči, Una sve razume.&quot;Bez obzira &scaron;to ne zna da priča, mi se razumemo. Nama nekada reči nisu potrebne&quot;, govori mama Silvana, koja ističe da su, za Unin prvi rođendan koji su proslavili otkada je devojčica do&scaron;la u porodicu Veselinović, zvali su Unine biolo&scaron;ke roditelje koji nisu želeli da dođu.Silvana se seća prvog trenutka kada ju je Una nazvala mamom.&quot;Mnogo puta sam plakala zbog njenih uspeha i napretka. Prvi put sam zaplakala kada sam joj lakirala nokte i tada me je prvi put nazvala &rsquo;mama&rsquo;. To je bilo godinu i po dana posle njenog dolaska u na&scaron; dom&quot;, govori Silvana sa suzama u očima.Una danas ima 15 godina, i ide u bioskop, kod frizera, u teretanu, na manikir i pedikir. Silvana je nikada nije skrivala od javnosti i kako i sama ističe, &quot;Una je sada u pubertetu i njen život treba da bude ispunjen i sadržajan&quot;. Silvana se od prvog dana trudi da ima ispunjen i srećan život.Silvana se pred kamerama Prve prisetila i perioda kada je Una bolovala od leukemije i priznaje da taj period nije bio lak, ali da joj je Una bila na prvom mestu.Go&scaron;ća &quot;Jutra&quot; bila je i 15-godi&scaron;nja Una, a njihovu životnu priču poslu&scaron;ajte u nastavku:

Silvana je usvojila devojčicu sa Daunovim sindromom, koju je upoznala u Zvečanskoj: Govorili su nam 'ŠTA ĆE VAM TAKVO DETE', prvi put sam zaplakala...

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest