"Ne želim da idem u školu!" Šta kada se kod vašeg deteta javi STRAH OD ŠKOLE, nikako ne želi da krene - kako postupiti u takvoj situaciji?

Roditelji često priznaju da imaju dete sa kojim &quot;pregovaraju&quot; o odlasku u &scaron;kolu.&quot;Ne želim da idem u &scaron;kolu!&quot; - rečenica je koju sve če&scaron;će izgovaraju đaci, a istraživanja pokazuju da ova pobuna može biti pokazatelj dubljeg problema &ndash; straha od &scaron;kole.Kod dece mlađeg &scaron;kolskog uzrasta uglavnom se radi o primarnoj separacionoj anksioznosti &ndash; strahu od odvajanja od roditelja. Stariji uzrasti mogu biti u strahu od procenjivanja i kritike &ndash; imaju tremu da odgovaraju pred razredom, boje se ismevanja ako pogre&scaron;e. Poneki sumnjaju u svoje sposobnosti &ndash; pla&scaron;e se da će ponavljati razred, da neće upisati srednju &scaron;kolu koju žele&hellip;Kod dece koja idu u peti razred česti su strahovi od preopsežnog gradiva, puno novih predmeta i nepoznatih nastavnika, posebno od onih za koje su čuli da su strogi. Pri polasku u srednju &scaron;kolu, ako dete odlazi u drugi grad, takođe se ponovo mogu aktivirati separacioni strahovi.Strah od odvajanjaIstraživanja pokazuju da je &quot;strah od odvajanja&quot; izraženiji kod dece koja su doživela traumu poput razvoda roditelja ili gubitka drage osobe. Važno je znati i da ako roditelj oseća veliki strah i teskobu zbog odlaska deteta u &scaron;kolu, vrlo je verovatno da će to isto osećati i dete. Deca od roditelja preuzimaju osećanja i pona&scaron;anja, pa ako vide strah kod roditelja kada idu u &scaron;kolu, nije neobično da ga i sama razviju.U strahu od &scaron;kole, deca se često žale na niz telesnih simptoma &ndash; glavobolju ili bolove u stomaku. Ti bolovi, kao i ostali simptomi, na primer mučnina, ubrzan rad srca, napetost u mi&scaron;ićima, poremećaji sna, umor i iscrpljenost, nestaju za vreme vikenda i &scaron;kolskih raspusta.U situaciji kada treba da krenu u &scaron;kolu, dete bude upla&scaron;eno, oseća se ugroženo i bespomoćno, želi da pobegne iz &scaron;kole, ima osećaj da je nesposobno da savlada &scaron;kolsko gradivo. Iznenada izjavljuje da se oseća lo&scaron;e i javljaju se telesni simptomi.Strah od &scaron;kole mogu izazvati &quot;prozivke&quot; učitelja (zbog neurednog pisanja, pričanja za vreme nastave&hellip;). Ponekad deca odlaze od kuće kao da idu u &scaron;kolu, a roditelji za izostanke saznaju tek kada ih &scaron;kola obavesti.Uzroci &scaron;kolske fobijeStrah od &scaron;kole javlja se i kod dece čiji roditelji imaju vrlo visoka očekivanja i u najboljoj nameri deci govore: &bdquo;Ti će&scaron; sigurno biti jako dobar, imaće&scaron; sve petice, svi će ti se diviti&ldquo;. Deteva težnja da ispuni očekivanja dovodi do straha od neuspeha, do straha da će razočarati roditelje ako ne bude uspe&scaron;no u &scaron;koli, &scaron;to uzrokuje različite tegobe. Takođe, strah od &scaron;kole javlja se kod dece koja odrastaju u porodicama gde se roditelji pona&scaron;aju preza&scaron;titnički (često zbog svojih separacionih strahova).Neretko se strah od &scaron;kole javlja kod dece koja odrastaju u porodicama gde je poremećena porodična dinamika, na primer, razvod roditelja, intenzivni sukobi, bolest roditelja&hellip; Tako da dete odbija &scaron;kolu jer oseća potrebu da &bdquo;kontroli&scaron;e novonastalu, nepovoljnu porodičnu situaciju i na taj način spreči raspad porodice&ldquo;.Strah može biti i posledica izloženosti deteta fizičkom i verbalnom vr&scaron;njačkom nasilju, na putu do &scaron;kole ili u &scaron;koli, ali i izolacije od ostalih učenika u razredu ili pote&scaron;koća u uspostavljanju socijalnih kontakata.Strah od odgovaranjaTo je oblik &scaron;kolske fobije u čijoj osnovi leži strah od procene. Javlja se kod zatvorene, pla&scaron;ljive, nesigurne dece, preosetljive na kritiku, koja podcenjuju sebe i nedostaju im socijalne ve&scaron;tine, a vr&scaron;njaci im se rugaju. Kada dete ustane da odgovara, dolazi do blokade. Potom beži sa časa, dobija lo&scaron;e ocene iako je potpuno spremno da odgovara, &scaron;to sve produbljuje lo&scaron;e osećaje.Roditelji bi trebalo da rade na motivaciji da dete ostane u situaciji straha, a ne da je izbegava. Izbegavanje produbljuje strah, dok suočavanje i postizanje uspeha dovodi do smanjenja straha. Od velike pomoći toj deci je ohrabrivanje, isticanje i pohvala onoga &scaron;to su dobro uradila.Kako pomoći?Prvo i osnovno je utvrditi uzrok straha. Važno je razumeti &scaron;ta dete oseća, njegovu patnju i posmatrati ga kao ličnost, a ne samo kao učenika. &Scaron;kola nikako ne sme biti jedina tema razgovora između roditelja i dece. Kada dođe iz &scaron;kole, nemojte ga sa vrata pitati kako je bilo u &scaron;koli. Pitajte ga da li se dogodilo ne&scaron;to zanimljivo. Svaki trud treba pohvaliti bez obzira na rezultat i treba upamtiti da dete uči za znanje, a ne za ocenu.Podstičite razredna druženja i prijateljstva, ali ne prisiljavajte dete na druženja na koja nije spremno. U situaciji kada ne želi u &scaron;kolu ili ako se pojave simptomi straha, otvoreno i vrlo strpljivo razgovarajte sa detetom, a kada vam se ono poveri, uvažite razloge zbog kojih se boji da ide u &scaron;kolu. Pokažite razumevanje, čak i ako vam se razlozi ne čine opravdanim.Jedna od važnih poruka je da odlazak &scaron;kolskom psihologu ne treba shvatiti kao kaznu, već kao logičnu pomoć u prevazilaženju problema.Bez obzira na okolnosti, razvijajte pozitivan stav prema &scaron;koli, a pred detetom nipo&scaron;to nemojte govoriti negativno o &scaron;koli, učiteljima i &scaron;kolskim aktivnostima.Nemojte vr&scaron;iti pritisak na deteSvaki podstrek i pohvala od strane roditelja i nastavnika daje detetu snagu da se ponovo suoči sa strahom koji s vremenom gubi intenzitet. Decu treba naučiti da se suoče sa problemom umesto da od njega beže. Sticanjem samopouzdanja, ojačaće i socijalne ve&scaron;tine.Nemojte opterećivati dete prevelikim očekivanjima i nemojte ga ucjenjivati i prećiti mu zbog izostanaka, ali ni opravdavati njegove izostanke bez razloga.Kod lečenja straha od &scaron;kole mogu se koristiti različite psiholo&scaron;ke terapije, ali na njih će dete uputiti pedijatar ili lekar nakon &scaron;to se otkrije uzrok problema. Takva terapija može biti govorna jer dete, na primer, ima govorne probleme, a može se raditi i o bihevioralnoj terapiji, grupnoj terapiji i slično.

"Ne želim da idem u školu!" Šta kada se kod vašeg deteta javi STRAH OD ŠKOLE, nikako ne želi da krene - kako postupiti u takvoj situaciji?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest