Jedna od tema koja je uvek zanimljiva jesu nasledne osobine, pa se mnogi pitaju šta je to što dobijamo od strane majke, a šta od strane očeva, kao i da li na tako nešto možemo uticati. Detaljnije o ovome govorili su u emisiji "Jutro" specijalista genetike Ivana Buzadžić i psihoterapeut Martina Kvarantan Šmitran.- Mi imamo 23 hromozoma od jednog roditelja, 23 hromozoma od drugog roditelja, od toga imamo polne hromozome. Devojčice nasleđuju x hromozom od mame i jedan x hromozom od tate, a dečaci nasleđuju y hromozom od tate i x hromozom od mame. A opet je ta mama nasledila svoje hromozome od svojih roditelja. Tako da dete ima 50 posto šanse da liči na kraju i na baku i deku, sve zavisi od toga koji će geni doći do izražaja i koji će se eksprimirati. Gene ne možemo da menjamo, ali ono što menjamo, to je njihova ekspesija, koji gen je dominantniji, tačnije koja je dominantnija osobina, šta se nalazi na tom x hromozomu, da li nešto nije izmenjeno. To kad kažem izmenjeno, to nisu mutacije, to su polimorfizmi koji nas čine da budemo različiti i da se razlikujemo - kaže Buzadžić i dodaje:- Način života majke, način ishrane, stresne situacije, recimo zlostavljane žene, može dosta da utiče, ne genom, nego epigenom i na to da li će doći do aktivacije nekih loših gena možda kod deteta, koje će se kasnije ispoljiti.Još jedna zanimljivost koju je Ivana dodala jeste da devojčice mogu najčešće da povuku na ujaka, dok dečaci mogu da liče na bilo koga,Što se tiče nekih prvih razlika koje se ispoljavaju između dečaka i devojčica, Martina navodi:- Dečaci, s obzirom na njihov razvoj mozga zapravo, nemaju tolike verbalne veštine, osim ukoliko se dečaku ne čita uveče - navodi Martina, dodajući da su devojčice drugačice - Martina Kvarantan Šmitran.Šta su još gošće rekle na ovu temu, pogledajte u snimku:  
Koje to osobine dete nasleđuje od mame, a koje od tate? Postoji 50 posto šanse da ličimo na baku i deku, a evo KO uglavnom povuče na ujaka (VIDEO)
Mnogi ne znaju da način života majke, stresne situacije, pa i ishrana mogu da utiču na epigenom i potencijalnu aktivaciju nekih loših gena.
Ilustracija; Foto: NDAB Creativity/Shutterstock
27.8.2024.|14:00
Izvor: Prva/J.G.
Podeli:
Vrati se na vest