Velika subota je poslednji dan pred Uskrs, drugi dan hrišćanske žalosti zbog Hristovog stradanja.Vernici odlaze u hramove gde vreme provode u miru i molitvi i uz upaljene voštane sveće iščekuju Vaskrsenje. U Jerusalimu se vernici okupljaju oko Hristovog groba u iščekivanju čudotvorne pojave silaska Blagodatnog ognja.Velika subota je poslednji posni dan i jede se sirova ili hrana spremljena na vodi. U pojedinim krajevima naziva se još i Dugačka subota, jer podseća na Isusove muke koje su dugo trajale. Veruje se da danas svako treba da učini neko dobro delo.Običaj je da se na Veliku subotu mese obredni uskršnji hlebovi i kolači - uskršnjaci. Obično su okrugli, sa rupom u sredini, gde će se na Vaskrs staviti jaje. Prema verovanju, ukućani treba da ustanu što ranije tog dana kako bi se na vreme spremili za predstojeći praznik.Ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine. Dan se provodi u tišini i molitvi, a ukoliko neko nije stigao da ofarba jaja u petak, može to da uradi na Veliku subotu.
KAKO SE OBELEŽAVA VELIKA SUBOTA? Jedan običaj je posebno važan, a mnogi su ga zaboravili
Vernici se pripremaju za Uskrs, najznačajniji hrišćanski praznik, a za Veliku subotu se vezuju posebni običaji.
Ilustracija; Foto: Alexandros Michailidis/Shutterstock
4.5.2024.|21:29
Izvor: Lepa&Srećna/K.L.
Podeli:
Vrati se na vest