Preporuka da se dnevno pređe 10.000 koraka pojavila se tokom 1960-ih u Japanu, kao deo marketinške kampanje za pedometar pod nazivom "Manpo-kei", što u prevodu znači "merač 10.000 koraka". Cifra je bila potpuno proizvoljna, zvučala je impresivno i cilj je bio da se privuče pažnja u vreme priprema za Olimpijske igre u Tokiju, 1964. Osim u svrhu marketinga, ideja je bila da se podstaknu ljudi na veću fizičku aktivnost kao deo zdravog načina života. Iako nije bilo čvrstih naučnih dokaza koji bi podržali ovaj broj, on je postao široko prihvaćen kao sredstvo za poboljšanje opšteg zdravlja.Vaskularni hirurg, dr Dario Jocića, objasnio je za portal Prva.rs koja je tačno veza između hodanja i koliko zapravo hodanja naše noge mogu da podnesu.- Naše noge su dizajnirane za hodanje i kretanje i većina ljudi može bez problema preći 10.000 koraka dnevno. Međutim, tačan broj koraka koji je optimalan zavisi od individualne fizičke kondicije, zdravstvenog stanja i starosti. Za početnike, postepeno povećavanje broja koraka je preporučljivo kako bi se izbegle povrede - naglašava dr JocićKada se radi o hodanju, važno je znati i koliko hodanja dnevno je zdravo za prevenciju proširenih vena, koliko kada je neko bolestan, a koliko nakon što je operisao vene?- Hodanje je vrlo korisno za prevenciju proširenih vena, jer podstiče cirkulaciju u nogama. Preporučuje se da odrasle osobe hodaju najmanje 30 minuta dnevno. Kod osoba koje već imaju proširene vene, redovno hodanje, umerenog intenziteta, može pomoći u ublažavanju simptoma. Nakon operacije vena, preporučuje se postepeni povratak hodanju prema savetu lekara, često počinjući sa kratkim šetnjama i postepeno povećavajući trajanje i intenzitet.Ilustracija; Foto: Evgeniy Kalinovskiy/ShutterstockMnoge ljude zanima da li je 10.000 koraka dnevno optimalno ili je to samo moderni mit, a dr Jocić rešava i ovu dilemu:- 10.000 koraka je ambiciozan cilj za mnoge ljude, mada nekima može biti previše, a drugima premalo. Zanimljivo je koliko se ukorenila ta, u suštini marketinška poruka o konkretnoj cifri. Čak su i studije rađene kasnije da bi se utvrdilo da li taj broj ima nekog stvarnog uticaja na naše zdravlje. Prema novijim studijama, iz 2019. i kasnije, ljudi mlađi od 60 godina bi stvarno trebalo da hodaju 8.000 do 10.000 koraka dnevno, kako bi dobili dobre rezultate u smislu očekivanog životnog veka i kardiovaskularnog zdravlja. Međutim, ista studija je pokazala da stariji od 60, ne treba toliko da hodaju i da je za njih optimalno između šest i osam hiljada koraka dnevno. U svemu tome, bitno je fokusirati se na redovnu fizičku aktivnost, koja je prilagođena vašim sposobnostima i potrebama, a ne striktno se pridržavati određenog broja koraka.Ukoliko neko ne može da hoda, a ima proširene vene, dr Jocić predlaže sledeće:- Za ljude koji ne mogu da hodaju, postoje druge metode za poboljšanje cirkulacije, kao što su vežbe koje se mogu raditi dok sede ili leže, kompresivne čarape, masaža i podizanje nogu. Takođe, važno je redovno menjati položaj i izbegavati dugotrajno sedenje ili ležanje u istom položaju - navodi doktor i ističe da je velika zabluda da ljudi koji su u kolicima, ne mogu da dobiju proširene vene:- Ljudi koji su u invalidskim kolicima takođe mogu razviti proširene vene, zbog smanjene fizičke aktivnosti i dužeg sedenja. Važno je da te osobe redovno rade vežbe za noge, koriste kompresione čarape i imaju pravilnu negu, kako bi se smanjio rizik od proširenih vena.  
Istina ili mit? Vaskularni hirurg Dario Jocić za Prva.rs otkriva da li postoji veza između 10.000 koraka dnevno i PROŠIRENIH VENA!
Dr Dario Jocić rešava dilemu o uticaju hodanja na naše zdravlje, kao i proširene vene.
Foto: Jelena Misita
3.6.2024.|10:07
Izvor: Prva.rs/Jovanka Golubović
Podeli:
Vrati se na vest