Da li je sada pravo vreme za štednju?

Ako je dvogodišnja borba sa pandemijom nekako prevaziđena uz pomoć države, ali i činjenice da novac tokom policijskih časova i lokdauna nije praktično mogao da se troši ni na šta drugo osim na osnovne životne potrebe, rat u Ukrajini doneo je znatno više neizvesnosti i opasnosti. Tako su potrošačke cene u odnosu na isti period prošle godine porasle za oko 10 odsto dok je cena goriva od kraja februara skočila za oko 16,5 procenata. Međutim, kako je svaka kriza šansa za novi početak tako bi i ova nevolja mogla da bude prilika za pametnu štednju bez obzira na sva poskupljenja i inflaciju.

Naime, poslednjih godina štednja u bankama u Srbiji gotovo da nije bila isplativa osim što je klijentima pružala osećaj određene sigurnosti da novac ne drže kod kuće. Kamate na oročenu štednju su bile toliko niske da se praktično nije moglo zaraditi na držanju novca u banci. Ipak, situacija se promenila poslednjih meseci. Sve više banaka povećava kamate na štednju pa se mnogi pitaju da li je i koliko pametno sada oročiti novac? Naravno, jeziva iskustva tokom devedesetih godina nas uče da za pametnu štednju nije dovoljno samo ostaviti novac banci koja nudi najveću kamatu.

Odaberite sigurnu i stabilnu banku

Prvi preduslov pametne štednje je odabir sigurne i stabilne banke. A to znači, najpre, ispitati istoriju i način dosadašnjeg poslovanja svih banaka u Srbiji. U našoj državi trenutno posluju ukupno 22 banke od kojih je nemali broj menjao naziv, vlasnika, ali i spajao se sa drugim bankama. Najsvežiji primer “fuzije” zabeležen je krajem aprila ove godine kada su se Komercijalna i NLB banka integrisale u novu NLB Komercijalnu banku. Početkom aprila Rajfajzen je dobila saglasnost Narodne banke za kupovinu Kredit Agrikol banke dok je u martu Sberbanka promenila ime u Naša AIK banka pošto ju je preuzela AIK banka. Krajem prošle godine spojile su se Eurobank i Direktna banka i nastavile da posluju kao Eurobank Direktna. Sličan slučaj imali smo u aprilu prošle godine kada su se fuzionisale Vovođanska i OTP banka u OTP banku Srbije. Pre nekoliko godina grčke banke Alfa i Pireus su otišle sa tržišta u Srbiji zbog finansijske krize u “zemlji Helena”. Tada je AIK banka kupila Alfa banku i pritom prodala Sosijete ženeral banci potraživanja Alfa banke prema fizičkim licima. Dok je Pireus banku preuzela Direktna banka koja je još ranije kupila Findomestik i Kragujevačku KBM banku. Ne treba zaboraviti da je Banka Intesa do 2005. godine bila Delta banka da bi kasnije kupila i Panonsku banku dok je Unikredit banka prvo bila HBV banka, a zatim Expo banka.

Dakle, retke su banke u Srbiji koje od početka posluju pod istim imenom i bez velikih promena u vlasničkoj strukturi, a među njima su, recimo, domaća Poštanska štedionica ili nemačka Prokredit banka…

Uštedite uz novac i vreme

U svetu novih tehnologija pametna štednja teško se može zamisliti bez usluga elektronskog bankarstva koje uz novac štede i vreme. Ako vam je banka dostupna svakog dana 24 sata to je velika prednost u odnosu na banke u kojima morate da poštujete radno vreme šaltera. S druge strane, pristalicama tradicionalnog načina štednje odnosno odlaska u banku jedan od najznačajnjih kriterijuma prilikom odabira banke za štednju je rasprostranjenost mreže poslovnica i bankomata.

Oročite i zaradite

Tek kada se svi ti kriterijumi odabira sigurne i stabilne banke sagledaju dolazi se do ključnog parametra: uslova za štednju. Kao što smo rekli, u poslednje vreme sve veći broj banaka podiže kamatu na oročenu štednju zbog čega je značajno istražiti koje banke imaju nabolje kamatne stope na oročenu štednju. Primera radi, trenutno za oročenu deviznu štednju na 12 meseci najpovoljnije kamatne stope nudi Prokredit banka čija je nominalna kamatna stopa 1,25 odsto, a efektivna kamatna stopa 1,06 odsto. To, recimo, znači da će klijent ako oroči u Prokredit banci 50.000 evra na 12 meseci imati na računu 50.531,25 evra nakon godinu dana ili zaraditi “čistih” 531,25 evra. Minimalni iznos za oročenu deviznu štednju je 5.000 evra.

Posle Prokredit banke, najveće kamatne stope na oročenu deviznu štednju nude Alta, Expobanka i Api banka. Kod te tri banke oročenih 50.000 evra na 12 meseci donosi nakon godinu dana čistu zaradu od 425 evra. Slede potom Adiko banka kod koje se na oročenih 50.000 evra nakon godinu dana može dobiti dodatnih 295 evra i Eurobank Direktna sa čistom zaradom od 215 evra.

Oročena devizna štednja na 25 meseci donosi još veće kamatne stope i benefite u Prokredit banci. U tom slučaju nominalna kamatna stopa je 1,4 odsto, a efektivna kamatna stopa 1,18 odsto što nakon 25 meseci na oročenih, recimo, 50.000 evra donosi 51.239,69 evra ili čistih 1.239,69 evra. Inače, mininimalan iznos za oročenu deviznu štednju na 25 meseci u Prokredit banci je, takođe, 5.000 evra. Poređenja radi, oročenih 50.000 evra na 25 meseci donosi u Alta banci 51.104 evra ili čistih 104 evra dok u Adiko banci zarada pod tim uslovima štednje je daleko manja – čistih 708 evra.

Flex ili štednja po viđenju

Ako se ima u vidu da je trenutna situacija u Srbiji i u celom svetu veoma nestabilna zbog rata u Ukrajini, krize, inflacije i poskupljenja, mnogima je od svih štednja najprivlačnija flex ili štednja po viđenju. Reč je o dinarskoj ili deviznoj štednji koja nije oročena minimalnim iznosom depozita niti vremenom pa se u svakom trenutku može dodavati i oduzimati novac sa računa uz mogućnost određene zarade u zavisnosti od visine kamatne stope. Flex ili štednju po viđenju nude Mobi banka, Eurobank Direktna, Naša AIK banka, Prokredit, OTP banka Srbija, Erste banka… Primera radi, u Mobi banci klijent prilikom štednje po viđenju može raspolagati svojim dinarima ili devizama u svakom trenutku i ima mogućnost neograničenih uplata s tim što se obračunata kamata pripisuje depozitu po isteku kalendarske godine. S druge strane, u Prokredit banci kamate se obraćunavaju dnevno na novac koji je na računu, a isplaćuje mesečno. Takođe, račun za flex štednju se može otvoriti bez odlaska u banku odnosno uz pomoć elektronske usluge bankarstva. To znači da klijent u svakom trenutku, u bilo koje doba dana i noći, može da podiže i dodaje do 5.000 evra dnevno na račun.

U svakom slučaju, odabir sigurne i stabilne banke garantuje bezbrižnu štednju bila ona oročena, dinarska, devizna ili flex.