Prema tim prvim rezultatima istraživanja, koje još uvek traje, a koje je preneo "Blic", rizik da revakcinisani tri nedelje posle primljene doze završe u bolnici zbog kovida manji je za 50 puta nego kod onih koji nisu vakcinisani.

Mogućnost dobijanja pneumonije je do 15 puta manja kod vakcinisanih u odnosu na one koji su se razboleli, a nisu dobili nijednu vakcinu. U bolnicu nije primljen nijedan pacijent koji je primio vakcinu Fajzer ili AstraZeneku.

Istraživanjem je praćeno da li se i koliko vakcinisani građani razboljevaju u odnosu na opštu populaciju odnosno, nevakcinisane. Istraživanjem su obuhvaćeni razboljevanje i klinička slika vakcinisanih i nevakcinisanih građana, učestalost pneumonije i koliko je obolelih hospitalizovano. Jednostavno rečeno, kako je vakcinacija ali i svaka vakcina posebno - odradila posao.

Istraživanje je rađeno u Kragujevcu, ali se zbog broja obuhvaćenih građana može slobodno smatrati reprezentativnim i na nivou cele Srbije.

Podaci su iz kragujevačkog Doma zdravlja, preko kog se registruju svi vakcinisani i oboleli u ovom gradu. Istraživanjem je obuhvaćen period od 1. januara do pre oko dve nedelje, 31. marta, a u istraživanje je uključeno 28.630 vakcinisanih i preko 100.000 nevakcinisanih.

Već tu imamo prve najšire rezultate - od nevakcinisanih obolelo je 8,11 odsto, a od vakcinisanih 2,03 odsto. Brojka se smanjuje s revakcinacijom na 1,17 odsto, a tri nedelje nakon revakcinacije je 0,57 odsto. Efikasnost tri nedelje nakon revakcinacije je 92 odsto. Ovi poprilično ohrabrujući podaci nastavljaju se i kroz analizu koliko je vakcinisanih u odnosu na one koji nisu primili vakcinu dobilo upalu pluća ili moralo na bolničko lečenje.

U bolnicu nije primljen nijedan pacijent koji je primio vakcinu Fajzer ili AstraZeneku, foto: Juan Roballo/Shutterstock

Tako je od 8.272 obolela koji se nisu vakcinisali (8,11 odsto) pneumoniju dobilo 1,57 odsto, a u bolnicu je moralo od ukupnog broja njih 1,23 odsto. Upalu pluća među vakcinisanima je dobilo 0,56 odsto, revakcinisanih 0,25 dosto i tri nedelje posle revakcinacije 0,11 odsto. Praktično: tri puta je manja verovatnoća da se dobije pneumonija samo s jednom dozom, šest puta manji je rizik kod revakcine, a tri nedelje posle revakcinacije je za 15 puta manji nego kod nevakcinisanih.

Koliko je nevakcinisanih, vakcinisanih, revakcinisanih i građana koji su se razboleli tri nedelje posle vakcine moralo u bolnicu?

Od broja obolelih, a koji nisu vakcinisani, 1,23 odsto je moralo u bolnicu. Vakcinisanih je smešteno u bolnicu 0,16 odsto, revakcinisanih 0,06, a tri nedelje posle revakcinacije svega 0,02 odsto. Precizno: od 28.630 vakcinisanih u bolnicu je moralo šestoro građana koji su se razboleli tri nedelje posle revakcine.

Dejan Baskić, rukovodilac istraživanja, profesor na Medicinskom fakultetu i specijalista mikrobiologije, kaže za “Blic” da posle prvih rezultata istraživanja nema sumnje - treba li se vakcinisati ili ne.

"Vakcina smanjuje broj obolelih, težu kliničku sliku i broj hospitalizovanih. Da li se neko razboleo? Da jeste, ali treba uzeti u obzir kakva je bila klinička slika. Ne posmatramo samo broj onih koji su se razboleli već i koliko je pacijenata moralo u bolnicu, a taj podatak koji je dobijen neoborivo svedoči lakšoj slici razboljevanja vakcinisanih. Dakle, ne treba izbegavati, već se treba vakcinisati", poručuje profesor Baskić.

Najmanje bolesnih sa Fajzerom

Istraživanjem su dobijene i brojke za svaku vakcinu korišćenu u Srbiji.

Razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih je drastična. Kada je reč o odnosu među vakcinama iako ima razlike u oboljevanju - dobijanju kovida - ispostavilo se da nema drastične razlike u klinčkoj slici.

Najmanje obolelih među vakcinisanima je kod građana koji su primili Fajzer. Od ukupnog broja vakcinisanih kovid je dobilo; 2,3 odsto koji su primili AstraZeneku, 2,2 odsto kinesku vakcinu, 1,8 odsto rusku i 1,1 Fajzer. Pneumonija se razvila kod 0,7 onih koji su primili kinesku, iste vrednosti, 0,3 odsto, imaju ruska i AstraZeneka i 0,1 odsto Fajzer. U bolnicu je primljeno 0,2 odsto građana koji su primili kinesku, 0,1 rusku i nijedan pacijent koji je primio Fajzer ili AstraZeneku.

Profesor Baskić kaže da je kineska vakcina pokazala da sporije razvija zaštitu, ruska i AstraZeneka je razvijaju podjednakom brzinom, dok je Fajzer praktično najbrži.

"Ali oni što je najbitnije jeste da sve vakcine deluju", kaže profesor Baskić.

 

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.