Emocionalna inteligencija uključuje skup veština koje čine osnovu za emocionalnu zrelost. Dakle, to se odnosi na sposobnost prepoznavanja, razumevanja, upravljanja i izražavanja sopstvenih emocija i prepoznavanja i uticaja na emocije drugih.
Emocionalna zrelost obuhvata aspekte emocionalne inteligencije, ali je usmerena na primenu ovih sposobnosti u svakodnevnom životu. Emocionalna zrelost je rezultat efektivne primene ovih veština u svakodnevnom životu.
Međutim, neki ljudi, nažalost, nisu imali priliku da razviju emocionalnu zrelost. Ovo može uticati na odnose, bilo da su romantični, porodični ili poslovni. Ponekad je teško prepoznati emocionalnu nezrelost, pa je porodična i bračna savetnica Tina Fej istakla tri znaka na koja treba da obratimo pažnju.
Izbegavanje odgovornosti
“Život je pun uspona i padova i ponekad stvari ne idu po planu. Za većinu odraslih ovo je samo deo života, prilika da uče i rastu. Međutim, za one kojima nedostaje emocionalna zrelost, ove situacije su često drugačije viđene”, rekla je Fej za Hack Spirit.
Umesto da izazove vide kao priliku za rast, takvi ljudi imaju tendenciju da u potpunosti izbjegavaju odgovornost.
“Ovo izbegavanje odgovornosti može da se manifestuje na različite načine: okrivljavanje drugih za sopstvene greške, odbijanje da se prizna sopstvena uloga u sukobu ili jednostavno bežanje iz teških situacija”, dodala je savetnica.
Poteškoće u podnošenju kritike
“Svi znamo da je kritiku teško progutati, ali za odrasle kojima nedostaje emocionalna zrelost često je još gore. Oni mogu defanzivno ili agresivno da reaguju čak i na najkonstruktivniju kritiku. Kao da blokiraju svaku priliku za razumevanje ili rast. Možda je teško, ali zapamtite – radi se o njihovom putu emocionalnog rasta”, kaže Fej.
Okrivljavanje drugih za svoja osjećanja
“Emocionalno zreli odrasli shvataju da su njihova osećanja odgovor na životne događaje i da ih ne izazivaju drugi ljudi. Međutim, odrasli kojima nedostaje emocionalna zrelost imaju tendenciju da stvari vide drugačije”, kaže savetnica.
Često okrivljuju druge za svoja osećanja, koja ne žele sebi da priznaju.
"Mogli bi da vam kažu stvari poput 'Ti me tako ljutiš’ ili ‘Ti si razlog zašto sam uznemiren’. Ali istina je – naša osećanja su naša. Da, drugi ljudi mogu uticati na naše emocije, ali na kraju krajeva, mi smo ti koji ih kontrolišemo”, zaključila je Fej.