Običaji su različiti i zavise od mesta gde se badnjak loži. Ekipa "150 minuta" posetila je dom Mire Minović u selu Katrga.

"Ovaj pepeo će završiti u našoj bašti, zbog krtica, jer su tako naši preci radili. Tamo gde smo pekli česnicu, taj pepeo ćemo da pokupimo i stavimo u baštu. Slamu ćemo da stavimo kod koka, jer tako koke "bolje nose"", rekla je naša domaćica Mira.

Pitali smo i etnološkinju Jelenu Milićević iz Čačka šta se radi sa pepelom i badnjakom posle Božića.

"Pepeo od badnjaka ide u baštu. Ako pogledamo tradicijsku kulturu, badnjaci predstavljaju drvo koje se žrtvuje zarad plodnosti, pa je i logično da njegovi ostaci završe na tlu koje će nam dati tu plodnost. Ako govorimo o slami, ona bi trebalo da završi kod kokoški, jer one predstavljaju predstavnike žitnog demona i slama to isto predstavlja. Ono što je karakteristično za ove krajeve jeste da se slama ostavlja na rodno drvo, u zasade, voća, krušaka i šljiva", objašnjava Jelena. 

Tri dana se pepeo ne baca, ne dira se, a šta bi još trebalo da znamo o ovim običajima posle Božića, pogledajte u nastavku:

Povezane vesti