PAZITE ŠTA PRIČATE: Evo šta dete uči kada mu izgovarate PRAZNE PRETNJE

Vrlo je jednostavno, a i veoma važno kod vaspitanja dece - kada roditelj izgovara velike pretnje upućene detetu, a zna da ih nikada neće ispuniti, dete prestaje da pazi na svoje ponašanje i počinje da bude lukavo.

"Ako ne središ igračke, baciću ih sve u kantu za smeće!"

I onda on ili ona ne srede igračke, a vi ne bacite te iste igračke, nego ih, još bolje, sredite. I svaki put pretite sve većim i većim kaznama, posledicama. I nema veze da li ih zovemo kaznama ili posledicama, kad ih ionako – ne sprovodimo. I u jednom trenutku se sve jednostavno raspadne. Zašto? Zato što deca podjednako uče iz praznih pretnji kao i iz pravedno primenjenih posledica – samo što jedno od toga nije dobro.

Ako pretimo deci koja se loše ponašaju, a ono što pretimo zapravo "ode u vetar", tada se osuđujemo na neuspeh i ujedno potvrđujemo detetovu sumnju da se može izvući iz svake obaveze, ma šta napravilo. Svaka prazna pretnja uči dete da se može izvući bez posledice iz bilo čega. Roditelj je taj koji skreće pažnju na posledicu, a ujedno je ne sprovodi, pa tako uči decu da budu podmukla, da lažu i izbegavaju posledice lošeg ponašanja.

Problem do kog se dolazi praznim pretnjama jeste zapravo nepotpuna socijalizacija. U najboljem slučaju, dete koje je socijalizovano prihvata vrednosti koje ima i neguje roditelj. Ali što je još važnije, oni internalizuju te vrednosti, odnosno i sami ih usvajaju. Prazne pretnje na neki način ometaju taj proces budući da nekonzistentno primenjena pravila mogu da se poštuju ili ne poštuju.

Postoji nekoliko razloga zašto je to tako. Jedna od najvažnijih stvari za dete u svakom odnosu je predvidljivost. Dakle, stvari treba da funkcionišu otprilike ovako: dete zna koja su pravila i zna šta će se dogoditi ako ih ne poštuje. Prazna pretnja podrazumeva da dete zna pravila, i s vremenom, uz više praznih pretnji, nauči da se neće dogoditi ništa ako ih ne poštuje.

Predvidljivost i doslednost stvara kod deteta osećaj sigurnosti, i to sve dok roditelj postavlja razumne posledice za razumne "zločine", odnosno nudi objašnjenje za posledice koje nije samo "zato što sam ja tako rekla". U idealnom slučaju, posledice za loše ponašanje bi trebalo da budu eksplicitno objašnjene i povezane s vrednostima za koje se roditelj nada da će dete usvojiti: iskrenost, ljubaznost, integritet, sigurnost...

Dete koje vidi da se pravila sprovode dosledno, znajući da su razlozi objašnjeni i razumni, lakše će usvojiti pravila i ponašati se u skladu s njima. S druge strane, prazne pretnje udaljavaju posledice od pravih vrednosti, jer je njihov cilj da ih zaplaše, a ne informišu. Vrednost koju dete uz takav proces razvija je – izbegavanje kazne.

Kada dete posluša jer se boji nerazumnih posledica, to ne znači da će isto ponašanje uslediti i kada je daleko od roditelja. To samo znači da se plaši svojih roditelja. A to nikako nije ono što želite. To vas može dovesti do još lošijeg ponašanja deteta kad bude nešto starije.