Prava istina o naočarima za kompjuter koju sigurno niste znali

Ovo je virtuelni, digitilizovani svet gde smo gotovo po čitav dan zaslepljeni plavim svetlom - ekranima raznih formata, društvenim mrežama, video-igricama, veštačkom inteligencijom, pametnim satovima, aplikacijama. Uzimamo to zdravo za gotovo, kao deo svakodnevnice.

Baš kao proslavljeni trener Muta Nikolić mislimo da je “Sve to normalno”, ali u ubrzanom tempu ni ne stižemo da se zapitamo koliko je to loše po naše oči, bioritam, san. I tako, nehajno se odnosimo prema uzroku, ali neretko se žalimo na posledice: nesnosne migrene, izgubljen fokus, suve oči, insomniju…

Ovo je istinska pandemija čovečanstva u 21. veku, koja nekako prolazi ispod radara. Pa,  stavite prst na čelo. Da li postoji spasonosno rešenje? Srećom, postoji i lako je dostupno. Zovu se: naočare za kompjuter.

Šta su zapravo naočare za kompjuter?

Naočare za kompjuter su specijalno dizajnirane naočare koje smanjuju naprezanje očiju prilikom dugotrajnog gledanja u ekrane računara, tableta i telefona. One imaju posebna sočiva sa anti-refleksnim premazima i filterima koji blokiraju štetnu plavu svetlost koju emituju LCD i LED ekrani.

Ove naočare pomažu u smanjenju simptoma kao što su suve oči, glavobolje i zamagljen vid, koji su česti kod onih koji provode mnogo vremena ispred ekrana. Neki modeli takođe nude i dodatnu zaštitu od UV zračenja, što doprinosi ukupnom zdravlju očiju. Naočare za kompjuter su korisne za sve, bez obzira na to da li već nose korektivne naočare ili ne.

Šta je to famozno plavo svetlo o kojem se toliko priča?

Plavo svetlo je deo vidljivog spektra svetlosti, sa talasnim dužinama između 400 i 500 nanometara. Emituju ga sunce, ali i veštački izvori kao što su LCD i LED ekrani računara, pametnih telefona, tableta i televizora. Plavo svetlo visoke energije (HEV) prodire dublje u oko od drugih vrsta, što može dovesti do oštećenja mrežnjače.

U težem stadijumu tog oštećenja može doći do razvoja makularne degeneracije, a krajnji ishod je potpuni gubitak vida. Uz to svakako dolazi do prekomernog naprezanja očiju, koji se popularno zove: “digitalni zamor očiju”.

Kao posledicu svega ovoga mogu se javiti učestale glavobolje, suvoća beonjača i zamagljen vid. Napsoletku ne smemo zanemariti simptom poremećaja sna, zato što plavo svetlo ometa proizvonju hormona sna - malatonina. Naime, jedna studija od pre pet godina naučno je dokazala da preterana “konzumacija” ekrana zaista usporava lučenje ovog hormona. A san je kao što znamo jako važan za normalno funkcionisanje. Međutim, to ipak nije velika opasnost, jer kada prestanete da zurite u ekran, nivo melatonina se vrlo brzo vraća u normalu. I pored toga, stručnjaci i dalje preporučuju da minimum sat vremena pred spavanje ostavite mobilne telefone. 

Foto: Shoppster

Plavo svetlo je i “karantinska kratkovidost”

U jeku pandemije Koronavirusa kineski stručnjaci su uspostavili termin i osvetleli fenomen “karantinske kratkovidosti” kod dece. Oni su testirali 120.000 mališana uzrasta od 6 godina pa naviše, koja su usled policijskog časa kod kuće prekomerno skrolovala ekrane. Nisu bili na otvorenom i pogled im se uopšte nije pružao u daljinu, što je na nekin način lekovito.

Rezultat svega toga je gotovo trostruki porast kradkovidosti u najranijem uzrastu. U proseku im se vid pogoršao za dijoptriju -0,3. A poznata je činjenica: što se pre kratkovidost javi, to će kasnije biti izraženija. Veoma alarmantan je podatak da je u Aziji posle II svetskog rata bilo svega 20% kratkovidih dvadesetogodišnjaka, a danas je ta brojka čak 80 procenata.

Nije drastično drugačije ni kod nas, u Evropi. Prema studiji instituta Brien Holden Vision oko 5 milijardi ljudi će biti kratkovido do 2050. godine. 

Plavo svetlo i preuranjeno polno sazrevanje kod dece

Osim karantinske kratkovidosti, turski naučnici su tokom lokdanuna locirali porast preuranjenog polnog sazrevanja kod dece oba pola. I ova tendencija je direktna posledica celodnevnog boravka na “mrežama”. Nakon takvog saznanja, naučnici Univerziteta Gazi u Turskoj sproveli eksperiment nad laboratorijskim pacovima, koje su separatisali u tri grupe.

Prvu grupu je plavo svetlo zračilo 6 sati dnevno, drugu duplo duže, a treću su poštedeli. Predikcije istraživača su se obistinile, te su najozračeniji pacovi imali brojne posledice: defekte na tkivu testisa, smanjenu pokretljivost spermatozoida, baš kao i najranije polno sazrevanje.

Plavi duh koji je nepovratno izašao iz boce

I na drugoj strani planete rađene su studije o deci koja se izložene plavom svetlu. Prema istraživanju britanskog Kraljevskog koledža za pedijatriju i zdravlje dece (RCPCH) nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili štetan uticaj ekrena po zdravlje očiju mališana.

Oni su roditeljima postavili neka opšta pitanja kao smernice i prepustili im da sami zaključe i donesu odluku o vaspitanju dece. Maks Dejvi, doktor iz ove institucije, smatra da moramo da se pomirimo sa savremenim tokovima. On je ekrane uporedio sa duhom koji je nepovratno izašao iz boce.

Međutim, brojke su egzaktne. Univerzitetski koledž u Londonu sproveo je svoju studiju gde je upitao mlade koliko vremena provodi na internetu. U današenjem svetu 69% korisnika računara prijavljuje naprezanje očiju, poznato i kao sindrom kompjuterskog vida.

Posebno je poražavajuć podatak da čak 99% dece od 12 do 15 godina provodi više od 21 sat sedmično na internetu i prosečno 12 sati igrajući igrice. Dakle, preko 80 procenata dece osnovnoškolskog uzrasta poseduje pametni (Smart) telefon, što je zaista ogromna cifra. Da ne govorimo o drugim štetnim posledicama gde su tinejdžeri izloženi cyber bullyingu.  Brojna istraživanja ipak su dokazala da prekomerna izloženost ekranima dovodi do gojaznosti, pa čak i depresije.

Plavo svetlo od sunca VS plavo svetlo sa ekrana

Hajde da uporedimo sve izvore izloženosti plavom svetlu, jer se razlikuju.

Iako se preplanuli ten danas smatra poželjnim, takva pigmentacija povećava šansu za dobijanje raka. Zato što je taman ten zapravo marker oštećenja kože i povećanih reaktivnih hemikalija formiranih iz kiseonika (ROS). Ekrani savremenih uređaja utiču na povećanje količine ROS-a, a njihova prevelika količina oštećuje ključne enzime i vaš celokupni DNK. Osim toga plavo svetlo pokreće upalne procese i izaziva prevremeno starenje kože (fotostarenje).

Svi se možemo složiti da smo u savremenom svetu previše vremena provodima na ekranima. Da, i to kao nikada pre! Međutim, ako pogledamo širi kontekst, to je ništa u odnosu na štetne efekte izlaganja suncu. Dve ozbiljna istraživanja govore u prilog tome. Prva studija je pokazala da su “plavi ekrani” i do 1.000x manjeg intenziteta od sunca. Dok je nemački brend Biersdorf za negu kože potvrdio tu tezu, ukazavši da je izloženost plavoj svetlosti sa ekrana na 30 cm udaljenosti na nedeljnom nivou, pandan samo jednom minutu sunčevog zenita u Hamburgu.

Može li plavo svetlo da bude korisno za nešto?

Verovali ili ne: Može! Nekoliko istraživanja ukazuju nam da terapija plavim svetlom može da bude bezbolan tretman za uklanjanje akni. Terapiji možete biti podvrgnuti kod dermatologa ili u ličnoj režiji, kod kuće. Nazivaju je još i “fotodinamičkaterapija”, jer ima sposobnost da ukloni neke kožne bakterije, akne i ekceme, kao i da zaceli rane.

Nekad se čak preventivno ide na ovakve tretmane, kako bi sprečilo izbijanje bubuljica. Ako želite konkretnije “akne vulgaris” su se povlačile jedino nakon tretmana plavim svetlom, te je čak i odobren od američke FDA Uprave za hranu i lekove. Štetne posledice su zaista umerene, tako da je ovaj tip intervencije bezbedan i prema Američkoj akademiji za dermatologiju AAD. Ustanovljeno je da nema opasnosti od raka kože, jer ne sadrži UV zrake. Međutim, i pored ovih pozitivnih dejstava, plavo svetlo definitivno ipak nanosi više štete nego koristi ljudima.

Foto: Promo/Shoppster

Koja je razlika između naočara za kompjuter i naočara za vid koje vam prepisuje oftamolog?

Naočare za vid prepisane od oftalmologa su personalizovane i koriguju širok spektar problema sa vidom, dok su naočare za kompjuter specijalizovane za konkretnu namenu.

Naočare za vid su individualizovane, odnosno prilagođene za specifične potrebe pacijenta. Imaju korektivno dejstvo za kratkovidost (miopiju), dalekovidost (hipermetropiju), astigmatizam i prezbiopija u zavisnosti od dijagnoze. Dok su naočare za kompjuter specijalno dizajnirane za smanjenje naprezanja očiju i simptoma izazvanih u direktnom kontaktu sa plavim svetlom. U savremenom svetu izloženo je LCD i LED ekranima kako u radnom okruženju, u kancelarijskim poslovima, tako i u svakodnevnom životu zbog prekomernog korišćenja mobilnih telefona i tableta.

Da li naočare za plavo svetlo prepisuje lekar ili kupujemo gotov proizvod?

Moguća je i jedna i druga opcija. S tim da uopšte nije neophodno prepisivanje lekara, zbog toga što ovaj tip zaštitnih naočara ima univerzalni karakter. Dakle, većina ljudi kupuje naočare za kompjuter kao gotov proizvod.

Ipak, ukoliko imate specifičan problem poput digitalnog zamora, mogu vam ih prepisati oftalmolog ili optometrista. Oni mogu obaviti pregled očiju i prepisati naočare za kompjuter prilagođene vašim potrebama. Sa receptom od oftalmologa ili optometrista, možete otići u optičku radnju gde će vam napraviti naočare sa odgovarajućim sočivima koja imaju filtere za plavo svetlo i anti-refleksne premaze.

Međutim, mnoge optičke radnje nude gotove naočare za kompjuter, koje možete isprobati i kupiti bez recepta. Ove naočare obično imaju univerzalne filtere za plavo svetlo i anti-refleksne premaze. Upravo zbog toga što imaju taj univerzalni karakter za osnovnu zaštitu možete ih nabaviti kao gotov proizvod. Dostupne su i za online poručivanje u mnogim web shopovima, a ovde možete istražiti veliki izbor modela.

Kako se kreću cene naočara za kompjuter u odnosu na obične naočare za vid?

Cenovni rangovi naočara za kompjuter i običnih naočara za dioptriju sa dodatkom zaštite od UV zračenja mogu se razlikovati u zavisnosti od proizvođača, kvaliteta sočiva i okvira, kao i od dodatnih funkcija. Evo približnih cenovnih rangova za oba tipa naočara:

Foto: Shoppster

Ima li razlike između naočara za kompjuter i naočara za gejming?

I kancelarijski radnici i hardkor gejmeri imaju isti problem – više od pola  dana provedu “buljeći” u ekran, ozračeni plavim svetlom. Pa, ako imaju isti problem, da li im onda sleduje i isto rešenje kako bi zaštitili oči? Da li uopšte postoji razlika između kompjuterskih naočara i naočara za igrice (gaming)?

Sočiva su suština i funkcionišu isto kod oba tipa naočara - blokiraju štetne talasne dužine plave svetlosti i koriste naprednu tehnologiju. Razlika je najčešće u boji, materijalu i dizajnu. Kompjuterske naočare su često modernog, nenametljivog dizajna, namenjene profesionalcima koji žele elegantan izgled uz zaštitu od plave svetlosti.

S druge strane, naočare za igre su veće, udobne za dugotrajno nošenje, sa silikonskim nosom i ravnim slepoočnicama koje olakšavaju nošenje slušalica. Kompjuterske naočare često imaju prozirna sočiva koja ne izobličavaju boje, idealna za kancelarijsko okruženje. Dok naočare za video-igre mogu imati obojena sočiva, poput Amber-Yellow nijanse koja poboljšava kontrast.

Koji brendovi naočara za kompjuter postoje?

U Srbiji su dostupni mnogi popularni brendovi naočara za kompjuter koji su poznati po kvalitetu i efikasnosti. Recimo, brend Barner je poznat po visokokvalitetnim naočarima koje efikasno blokiraju plavo svetlo. Naočare ovog brenda su dizajnirane sa akcentom na stil i udobnost, često koristeći lagane materijale i moderne dizajne. Korisnici često hvale Barner naočare zbog njihove efikasnosti u smanjenju naprezanja očiju i glavobolja uzrokovanih dugotrajnim gledanjem u ekran.

Zatim, na domaćem tržištu dostupan je i brend Celly nudi pristupačne naočare sa filterima za plavo svetlo. Kvalitet sočiva i okvira je solidan, ali može varirati u zavisnosti od modela. Ove naočare su popularne zbog svoje pristupačnosti i jednostavnosti, ali nisu toliko poznate po vrhunskom kvalitetu kao neki drugi brendovi.

Ne smemo izostaviti ni naočare brenda Spawn Gaming, koji se fokusira na gejmere i njihove potrebe. Ove naočare su dizajnirane prevashodno da smanje naprezanje oka tokom dugih sesija igranja. Korisnici uglavnom hvale Spawn Gaming naočare zbog njihove specifične namene i udobnosti, kao i zbog efikasnosti u blokiranju plavog svetla.

Još neki globalno popularni brendovi su: Cyxus, Gamma Rey, Pixel Eyewear, Spektrum… I oni su takođe dostupni u Srbiji u većini optičarskih radnji širom zemlje.

Foto: Promo/Shoppster

Da li naočare za plava svetla mogu da nosim sve vreme?

Naočare sa filterima za plavo svetlo su dizajnirane za korišćenje tokom dugotrajnog gledanja u ekrane računara, tableta i telefona. Iako ih možete nositi tokom većeg dela dana ako provodite puno vremena ispred ekrana, nije neophodno nositi ih sve vreme. Naočare za plavo svetlo su posebno korisne u situacijama kada ste izloženi većem nivou plavog svetla, kao što je rad na računaru ili gledanje televizije u večernjim satima. Preporučuje se da pratite uputstva proizvođača i da ih nosite prema potrebi, kako biste najbolje iskoristili njihove prednosti bez nepotrebnog opterećenja za oči.

Karakteristike različitih modela blue-light naočara

Foto: Shoppster

Zaključak

“Skoro 5 milijardi ljudi će biti kratkovido do 2050. godine.” - zvuči upozoravajuće, kao crveni alarm i nezaustavljiva tendencija čovečanstva. Deluje kao konstatacija koja nam ukazuje da će naočare za kompjuter postati “must have”oprema.

Možda su već sada neophodan svakodnevni aksesoar poput donjeg rublja. A možda ćemo čak naočare za plavo svetlo svesti na nivo “modnog detalja”, koji će svi imati, samo će birati boju rama, oblik okvira i dizajn. Biće nam one svojevrsna zaštita od podcenjene pošasti današnjice koja je poput pandemije zahvatila planetu - pandemija zvana “Ekranitis”.

Ako su vam posle radnog dana oči potpuno suve i bukvalno hoće da vam ispadnu, ako vam treba 3 sata da utonete u san noću, ako vam učestalo pulsira glava - zasigurno i vi patite od sindroma kompjuterskog vida. Možda je pravo vreme da već danas nabavite svoj par naočara. Ne ignorišite simptome, važno je! Čuvajte svoja dva oka u glavi.