Međutim, često se suočavamo s oštećenjima na ovim površinama, najčešće usled propuštanja vode.

Curenje vode na balkonima i terasama može izazvati ozbiljna oštećenja, kako na samoj konstrukciji, tako i u unutrašnjosti objekta. Iako ih najčešće povezujemo sa hidroizolacijom, problemi na terasama nisu samo posledica nedostataka u tom sloju.

1. Koja je razlika između balkona i terase?

Balkon i terasa su otvoreni prostori koji pripadaju stambenim jedinicama. Iako su slični, postoji jasna razlika: terasa je natkriveni ili nenatkriveni prostor koji se obično nalazi na nivou terena ili na krovu zgrade, dok je balkon konzolna ploča koja izlazi iz ravni fasade a oivičena je parapetnim zidom ili ogradom sa tri strane. Lođa je otvoreni prostor koji gabaritom ne izlazi iz ravni fasade, oivičen je fasadnim zidovima sa tri strane a sa spoljašnje strane parapetnim zidom ili ogradom.

2. Koja je uloga spojeva u konstrukciji terase ili balkona?

Noseće betonske konstrukcije na terasama su podložne deformacijama koje mogu biti posledica dinamičkih ili statičkih opterećenja, vremenskih faktora ili skupljanja betona. Deformacije se mogu javiti kako u konstrukciji tako i u narednim slojevima poda. Zato, da bi se osigurala stabilnost i dugotrajnost terasa, neophodno je formirati spojeve u konstrukciji. 

Spojevi omogućuju konstrukciji da apsorbuje različite vrste opterećenja i ograničavaju i sprečavaju dalje širenje pukotina. Mogu se podeliti na tri vrste:

  • Konstruktivni spojevi, koji apsorbuju pomeranja u konstrukciji zbog različitih uticaja, uključujući sleganje tla, dejstvo vetra, seizmičke aktivnosti, vibracije i termička opterećenja, 
  • Dilatacioni spojevi, koji ograničavaju i sprečavaju dalje širenje pukotina izazvanih higrometrijskim skupljanjem, i
  • Radni spojevi su prekidi u kontinuitetu završne obloge kako bi se apsorbovale termičke ekspanzije.

-Ukratko, spojevi su ključni za pravilno funkcionisanje i dugovečnost betonske konstrukcije. Nepravilno formirani spojevi mogu da izazovu nestabilnost konstrukcije i kraći vek trajanja, da dovedu do pojave pukotina i funkcionalnih, kao i estetskih problema – kažu u građevinskoj kompaniji Mapei Srbija.

3. Šta je sloj za pad i zbog čega je važan?

Sloj za pad na terasama osigurava pravilno oticanje vode i sprečava probleme koji mogu nastati zbog zadržavanja vode na površini. Ovaj sloj se izrađuje upotrebom estriha, cementne košuljice koja formira ravnu, stabilnu i izdržljivu površinu i služi kao podloga za ugradnju hidroizolacije i završne obloge.

U praksi, vreme često predstavlja ograničavajući faktor. Tradicionalnim cementnim košuljicama obično je potrebno najmanje 7 do 10 dana po centimetru debljine da se potpuno osuše. Ako se sledeći slojevi postave na košuljicu koja još uvek nije dovoljno suva, može doći do higrometrijskog skupljanja i pojave pukotina koje se lako prenose na kasnije slojeve. Zbog toga se sve češće koriste brzosušeći estrisi, gotove smeše koje se samo pomešaju sa agregatom i/ili vodom. Ovi estrisi omogućavaju postavljanje hidroizolacije već nakon samo 24 sata – rešenje je koje preporučuju eksperti iz Mapei Srbija.

Foto: Promo/Mapei Srbija

4. Kako se pravilno izvodi hidroizolacija?

Hidroizolacija balkona i terasa sprečava prodor vode i štiti konstrukciju zbog čega zahteva pažljiv pristup izboru materijala.

-U sisteme za hidroizolaciju terasa i balkona ubrajamo fleksibilne polimer-cementne i gotove hidroizolacione mase spremne za upotrebu. Kao deo sistema tu su i materijali za ojačanje hidroizolacionog sloja u vidu mrežica ili filca, i prateći proizvodi: elastične trake za obradu uglova, spojeva i dilatacija, kao i slivnici - objašnjavaju u građevinskoj kompaniji Mapei Srbija i dodaju da je „posebno važno obratiti pažnju na obradu detalja jer se na taj način osigurava kontinuitet u vodonepropusnosti ugrađenog hidroizolacionog sistema“.

5. Koliko se čeka na polaganje pločica posle sanacije hidroizolacije?

U zavisnosti od tipa hidroizolacije zavisi i vreme čekanja pre polaganja završne obloge na balkonu ili terasi pa je za dvokomponentne polimer-cementne sisteme u pitanju 4–5 dana, dva dana za jednokomponentne cementne sisteme, a samo četiri sata za sintetičke hidroizolacije, u zavisnosti od vremenskih uslova okoline. 

Ne treba zaboraviti da su završne obloge na ovim površinama izložene velikim temperaturnim promenama tokom dana i noći, što dovodi do opterećenja usled različitog koeficijenta toplotnog istezanja podloge i završne obloge. Zbog toga je savet da se na terasama postavljaju keramičke pločice manjeg formata i u svetlim tonovima sa dovoljno širokim fugama kako bi mogla da se apsorbuju pomeranja usled temperaturnih promena.

Povezane vesti