Odgovor je povećanjem energetske efikasnosti ali se nameće novo pitanje - kako je povećati? U koji sistem se isplati uložiti? Da li je bolje rešenje obnova fasade, toplotna pumpa ili nešto treće, poput zamene stolarije? Pitali smo platformu Daibau šta se u praksi pokazalo najboljim i najtraženijim.

Energetska efikasnost se danas sve više spominje. Ona podrazumeva optimalne uslove života ali sa manje utrošene energije. Energetski efikasan dom imaće manju potrošnju energije što će se odraziti na mesečnim računima, koji će se drastično smanjiti. Tu je i ekološka strana - manja emisija CO2.

Postoji nekoliko načina kako da vaš dom postane energetski efikasan. Najpopularniji od njih jesu poboljšanje toplotne izolacije, ugradnja toplotne pumpe, kao i zamena stare, dotrajale stolarije koja stvara toplotne mostove. Često država raspisuje subvencije za energetsku efikasnost, a sredstva se raspoređuju upravo za navedene opcije.

Međutim, šta od navedenog ima najbrži povrat investicije? Čime se ostvaruju dugoročne uštede i najviše štedi energija? Ova pitanja postavili smo platformi Daibau.rs, koja u Srbiji već osam godina uspešno povezuje izvođače radova sa ljudima kojima su oni potrebni. Na istoj je registrovano čak 2050 srpskih preduzeća koja se bave fasadama; 1789 preduzeća koja nude toplotne pumpe i više hiljada preduzeća koja prodaju i vrše ugradnju stolarije - drvene, PVC, alu, drvo-alu prozora i vrata.

Iz platforme Daibau navode koje prednosti nudi svaka od navedenih investicija:

Fasadni zidovi jesu elementi kuće kroz koje se gubi velika količina energije.

Da li ste znali da se uz odgovarajuću debljinu izolacije može uštedeti i do 60% energije za grejanje? Izolacija fasade ne donosi samo zimi dobiti, leti smanjuje potrebu za klimatizacijom, omogućava održavanje ugodne sobne temperature, sprečava kondenzaciju i širenje buđi. Kvalitetna izolacija štiti objekat od spoljnih uticaja poput smrzavanja, pregrevanja, čime se produžava njegov životni vek.

Ilustracija; Foto: Andrew Angelov/Shutterstock

Uz odgovorajuću termoizolaciju, prostorije zimi ostaju tople, dok se leti sprečava njihovo pregrevanje.

Izolacija fasade može se raditi stiroporom ili mineralnom vunom. Premda je stiropor jeftinija opcija, te samim tim i popularnija, kamena vuna je bolje rešenje. Kamena vuna pruža bolju zvučnu izolaciju, paropropusnost. Ona je prirodan materijal mineralnog porekla, dok stiropor nastaje kao nus proizvod prerade nafte. Kamena vuna, zbog svoje strukture, može se ugraditi tamo gde stiropor ne može, odnosno tamo gde tvrde stiropor table nisu pogodne.

Kada je u pitanju izolacija fasade cena će varirati zavisno od njene debljine. Za fasadni sistem od stiropora od 12 cm, cene se kreću oko 25 EUR/m2. Cena stiropora od 15 cm je oko 27 EUR/m2. Ukoliko koristite deblji stiropor od 20 cm, cena fasade je oko 30 EUR/m2.

Toplotne pumpe

Toplotne pumpe postaju sve popularniji način grejanja kod nas. To je sistem koji koristi toplotnu energiju iz okruženja, tj. iz prirodnih izvora poput zemlje, vode i vazduha i prenosi je u grejni sistem. Električna energija potrebna joj je samo za pokretanje kompresora. Čak ¾ (75%) energije crpi iz prirodnih, obnovljivih izvora, dok samo 25% uzima iz električnih izvora.

Toplotna pumpa je izuzetno ekonomičan način grejanja. Za 1 kW uložene električne energije dobije se čak 4 kW toplotne energije. Njen radni vek procenjuje se na više od 25 godina uz pravilnu montažu i održavanje. Početna investicija se isplati već za 5 godina, a nakon toga donosiće čistu dobit kroz smanjene mesečne račune.

Cena toplotne pumpe će varirati, zavisno od toga o kojoj vrsti je reč: vazduh-voda, voda-voda ili zemlja-voda. Za toplotnu pumpu vazduh-voda, snage 8 kW, trebaćete da izdvojite od 2.500 EUR pa naviše. Cena toplotne pumpe voda-voda i zemlja-voda kreće se između 5.000 i 10.000 EUR.

Sistem, pored grejanja, omogućava i hlađenje kao i zagrevanje sanitarne vode. Da li ste znali da je toplotna pumpa najjeftiniji način obezbeđivanja tople vode, ostavljajući solarne kolektore na drugom mestu?

Toplotne pumpe karakterišu i niski troškovi održavanja.

Za razliku od grejanja na čvrsta goriva, kod toplotne pumpe nema pepela, dopunjavanje peleta, cepanja i skladištenja drva.

Zamena stolarije

Kroz stolariju se, u proseku, gubi oko 40% energije. Kada ona postane dotrajala i nefunkcionalna, vreme je da je zamenite.

Ako često vidite kondenzaciju na staklenim površinama, buđ na spojevima zida i prozora/vrata, ako prodire hladan vazduh i prozori odnosno vrata se otežano otvaraju, potrebna je zamena stolarije. Dotrajali prozori narušavaju i estetiku celokupnog prostora.

Poslednjih godina, popularan izbor kod nas jeste PVC stolarija, pre svega zbog dobrog odnosa cene i kvaliteta, jednostavnog održavanja i dobrih termoizolacionih karakteristika. Cena PVC prozora, sa dvostrukim staklima, ide između 85 i 160 EUR.

Koje rešenje se onda najviše isplati? Odgovor je jednoznačan - svako od njih će doprineti uštedi energije. Takođe, zavisni su jedni od drugih - snaga toplotne pumpe će zavisiti od termoizolacije objekta, debljom izolacijom nećete postići pun efekat ako prozori dobro ne dihtuju...
 


 

Povezane vesti