Danas slavimo Svetog proroka Jeremija: Ovo ne bi trebalo da radite, kako ne biste "navukli" zlo

Prorokovao je mnoge nesreće carevima i velikašima zbog njihove vere u lažne idole i žrtvovanja dece tim idolima. Caru Joakimu prorekao je da će mu se telo vući nesahranjeno izvan zidina grada Jerusalima, a potonjem caru Jehoniju da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i tamo umreti.

Kad je na presto u Jerusalimu došao car Sedekija, Jeremija je prorekao pad tog grada i vavilonsko ropstvo. U dolini Totef pod Jerusalimom, na mestu gde su deca klana kao žrtve idolima, prorekao je pad Judejskog carstva, što se ubrzo obistinilo.

Prorok Jeremija je uzeo kivot iz hrama i sakrio ga na brdu Navat, na kojem je umro Mojsije, a oganj iz hrama u jedan dubok bunar. Neki Jevreji odveli su ga u Misir, gde je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Deve sa Mladencem.

U nekim krajevima Srbije zastupljeni su običaji i narodna verovanja, i i danas se o njima veoma vodi računa, iako mnogi za Svetog proroka Jeremiju nisu čuli.

Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica, pa je običaj da se na današnji dan razgone ovi gmizavci kako ih ne bi bilo preko leta. Nekood ukućana treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi: "Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela".

Dokle se čuje lupanje i pesma, dotle zmije neće smeti da se približe.

Na Jeremijin dan ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Kako verovanje kaže, onaj ko na ovaj dan otvori britvu, cele godine bi na njega išle zmije. U nekim krajevima je zastupljeno verovanje da se danas ne valja ni češljati kako se ne bi izazivali ovi gmizavci.

Staro verovanje je i da se ni za kim danas ne vuče odvezana pertla ili neki končić, da se na isti način tako ne bi vukle i zmije.

Po predanju, Sveti prorok Jeremija počeo je da proriče još u petnaestoj godini zbog čega je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran. Zbog svojih proročanstava navukao je gnev velikaša, ali i poštovanje onih koji su u njega verovali.

Postoji verovanje da je i Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije i da je njegovo telo tada preneto i sahranjeno u Aleksandriji.