Dolazak deveruše i kuma u stilu - pojavili se u neobičnim izdanjima: "Obožavam muškarce koji se ne stide"!
Deveruša i kum privukli pažnju nesvakidašnjim odevnim kombinacijama i svi im aplaudiraju zbog toga!
22.12.2024. 16:00
Danas se slavi Rođenje Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat kao Mala Gospojina, a spada u jedan od najvećih zavetnih praznika.
21.9.2024.|7:00
Izvor: prva.rs
Mala Gospojina (Rođenje Presvete Bogorodice) je jedan od najvažnijih praznika u pravoslavnom hrišćanstvu, koji se proslavlja 21. septembra po gregorijanskom, odnosno 8. septembra po julijanskom kalendaru. Ovaj praznik se odnosi na rođenje Bogorodice, majke Isusa Hrista i smatra se jednim od dvanaest velikih hrišćanskih praznika. U narodu je poznata kao Mala Gospojina, za razliku od Velike Gospojine (Uspenje Presvete Bogorodice), koja se obeležava 28. avgusta.
Iako se u Bibliji ne spominju detalji o rođenju Bogorodice, tradicija i crkvena predanja pružaju bogat narativ o ovom događaju. Roditelji Bogorodice, Joakim i Ana, bili su u poodmaklim godinama i bez dece, što je tada smatrano velikom nesrećom i sramotom. Oni su se neprestano molili Bogu za dete, verujući da će im Bog podariti potomstvo. Njihove molitve su bile uslišene kada im je Bog, po tradiciji, poslao anđela koji im je najavio da će dobiti ćerku. Ta ćerka, Marija, postala je Bogorodica, koja je kasnije rodila Isusa Hrista.
Rođenje Presvete Bogorodice ima posebno mesto u hrišćanskom svetu jer je Marija, prema učenju Crkve, predodređena da postane majka Sina Božijeg. Njeno rođenje najavljuje dolazak Isusa Hrista i početak Božjeg plana za spasenje čovečanstva. Zbog toga se ovaj praznik doživljava kao radosni uvod u veliko delo iskupljenja i spasenja. Bogorodica se u pravoslavlju poštuje kao zaštitnica i posrednica između Boga i ljudi, a njen lik je jedan od najcenjenijih i najomiljenijih u hrišćanskoj ikonografiji.
Mala Gospojina je u pravoslavnoj crkvi posvećena ne samo slavljenju rođenja Bogorodice, već i njenoj ulozi u spasenju ljudskog roda. U crkvenim himnama i molitvama, na ovaj dan naglašava se njena čistota, pobožnost i uloga majke Boga, kao i njena milost i posredništvo za sve vernike.
Mala Gospojina ima posebno mesto u srpskoj narodnoj tradiciji i običajima. Ovaj praznik je povezan s mnogim narodnim verovanjima, običajima i proslavama, posebno u ruralnim sredinama, gde se crkveni praznici često prepliću s običajima vezanim za prirodu i poljoprivredu.
Jedan od najznačajnijih običaja vezanih za Malu Gospojinu jeste sabiranje i obeležavanje kraja letnjih radova i početka jeseni. U mnogim selima ovaj praznik označava završetak berbe voća, žetve i drugih poljoprivrednih aktivnosti. U prošlosti, na Malu Gospojinu često su se organizovali vašari, narodni skupovi i proslave, koji su imali kako verski, tako i društveni karakter. Ljudi su se okupljali u crkvenim portama, donosili plodove iz svojih njiva kao prinos Bogu i proslavljali završetak jedne radne godine.
Takođe, Mala Gospojina je u mnogim krajevima Srbije smatrana najboljim vremenom za svadbe i sklapanje brakova. Verovalo se da je ovaj period naročito pogodan za zasnivanje porodice, jer simbolizuje novi početak i plodnost, kao što je i rođenje Bogorodice označilo novi početak u istoriji spasenja.
U pravoslavnoj tradiciji, Bogorodica zauzima posebno mesto kao najčistije ljudsko biće koje je rodilo Sina Božijeg. Ova dogma prožima teologiju i liturgiju pravoslavne crkve, gde je Bogorodica često nazivana "česna" i "prečista". U njoj pravoslavni vernici vide majku svih hrišćana, posrednicu pred Bogom i zaštitnicu slabih i nemoćnih.
Mala Gospojina kao praznik rođenja Bogorodice podseća vernike na njenu izuzetnu ulogu u istoriji spasenja. Za razliku od mnogih svetitelja čiji se praznici obeležavaju u danima njihove smrti (kada su, prema crkvenom učenju, otišli u večni život), praznici posvećeni Bogorodici slave se povodom događaja iz njenog života na zemlji, poput rođenja (Mala Gospojina), Vavedenja (uvođenja u hram) i Blagovesti (naveštenja njenog materinstva).
Lik Presvete Bogorodice jedan je od najprisutnijih u pravoslavnoj ikonografiji. Ikone koje prikazuju Bogorodicu često je prikazuju s malim Isusom u naručju, simbolizujući njenu majčinsku ulogu, ali i njenu povezanost sa samim Bogom. Na ikonama koje prikazuju Rođenje Presvete Bogorodice, obično su prisutni i Joakim i Ana, koji su prikazani kako se raduju rođenju ćerke, dok je Marija često prikazana kao beba okružena svetiteljima i anđelima. Ova ikonografija često ima simboličku ulogu u prikazivanju Božanskog plana spasenja, gde je Bogorodica predstavljena kao ona koja će doneti iskupitelja na svet.
U crkvama širom pravoslavnog sveta, Mala Gospojina je prilika za postavljanje ikona i fresaka koje slave ovaj događaj. Freske koje prikazuju rođenje Bogorodice često se mogu videti u pravoslavnim hramovima, a njihova umetnička vrednost i duhovni značaj vekovima su inspirisali brojne umetnike.
Iako su narodni običaji vezani za Malu Gospojinu u velikoj meri promenjeni, mnogi od njih su opstali do danas. U mnogim delovima Srbije i dalje se održavaju vašari i narodne svečanosti povodom ovog praznika, a mnoge porodice i dalje poštuju običaje vezane za proslavu kraja poljoprivrednih radova.
Crkvena proslava Male Gospojine i dalje ima centralno mesto u životu vernika, a bogosluženja i liturgije održavaju se širom pravoslavnog sveta. U mnogim crkvama i manastirima, ovaj praznik je dan okupljanja i molitve, a mnogi hodočasnici posećuju manastire i crkve posvećene Bogorodici.
U savremenom društvu, praznici poput Male Gospojine služe kao podsetnik na važnost tradicije, vere i zajedništva. Iako su se okolnosti promenile, suština praznika ostaje ista: slavljenje rođenja Bogorodice i njene uloge u istoriji spasenja čovečanstva.
Iako su pojedini ljudi u nedoumici što se tiče posta, odgovor je samo jedan, a to je da se na Malu Gospojinu ne posti.
U pitanju je praznik koji se obeležava između dva velika posta - onog koji se okončava o Velikoj Gospojini (28. avgusta), i Božićnog posta koji počinje 28. novembra, što znači da se praznik Mala Gospojina slavi mrsno.
"Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom: blagoslovena si Ti među ženama, i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših."
Deveruša i kum privukli pažnju nesvakidašnjim odevnim kombinacijama i svi im aplaudiraju zbog toga!
22.12.2024. 16:00
Otkrijte da li posedujete inteligenciju jednog genija.
22.12.2024. 11:31
Razvoj priče o nastanku štapića – od njihovih jednostavnih početaka do uzdizanja kao simbola praznika, oblikovanog tradicijom, legendama i daškom kreativnosti.
22.12.2024. 8:36
Deveruša i kum privukli pažnju nesvakidašnjim odevnim kombinacijama i svi im aplaudiraju zbog toga!
22.12.2024. 16:00
Otkrijte da li posedujete inteligenciju jednog genija.
22.12.2024. 11:31
Razvoj priče o nastanku štapića – od njihovih jednostavnih početaka do uzdizanja kao simbola praznika, oblikovanog tradicijom, legendama i daškom kreativnosti.
22.12.2024. 8:36
Ukoliko ste se nekada pitali da li treba da pritisnete veće ili manje dugme ili možda oba u isto vreme, više nećete imati tu nedoumicu.
22.12.2024. 8:06
Detinjci, Materice i Oci čine niz veoma radosnih praznika koji se slave u čast jakih porodičnih veza, mira i sloge u kući i međusobnog poštovanja.
22.12.2024. 7:00
Možda nije poznata u svetu kao Naomi Kembl, ali godinama konstantno obitava na modnoj sceni i društvenim mrežama, pa interesovanje za njen život ne jenjava.
21.12.2024. 17:00
Književnica Vedrana Rudan već neko vreme boluje od opake bolesti, a povodom božićnih praznika u Hrvatskoj, jedna njena objava na Fejsbuku privukla je veliku pažnju.
22.12.2024. 10:32
Jelena Karleuša otkrila kako sebe vidi u poznim godinama...
22.12.2024. 9:29
Pevač je na muzičkoj sceni oduvek važio za jednog od najnegovanijih muškaraca, a poznato je takođe da uvek sa sobom nosi i ogledalo.
22.12.2024. 9:12
Zašto pevač u poslednje vreme dobija poruke od nepoznatih ljudi koji ga mole da im gleda u dlan?
22.12.2024. 8:48
Mnoge generacije su odrasle uz hitove čuvene grupe "Mobi Dik" koja je bila popularna tokom 90-ih, a iako grupa više ne postoji, frontmena i pevača svi i te kako prepoznaju u javnosti.
22.12.2024. 8:12
Muzičar Milić Vukašinović je potresnu priču objavio na svom Fejsbuk profilu nakon amputacije noge.
21.12.2024. 14:37