Divite li se genijima ili ste možda jedan od njih? Živimo u društvu u kom ljude ocenjujemo na osnovu inteligencije. Međutim, kada smo i sami osoba visoke inteligencije, znamo da to nije baš tako bajno.
Pokazalo se čak da postoji veza između visokog koeficijenta inteligencije i nižeg nivoa zadovoljstva životom. Da, dobro ste pročitali! Iako su mnogi visoko inteligentni ljudi postali uspešni, mnogi su pokušali da sebi oduzmu život ili su razvili razne zavisnosti.
Mnogi autori su pisali o prednostima intelektualne darovitosti i to nije iznenađujuće. Ono što je iznenađujuće je, međutim, koliko autora je takođe pisalo o njenim nedostacima. Navešćemo 10 loših strana visoke inteligencije.
Mračne strane visoke inteligencije:
1. Veoma inteligentni znaju da su inteligentni, pa su skloni postavljanju visokih očekivanja za sebe koja često ne mogu da ispune. Stoga su često razočarani (ponekad i depresivni), jer je njihov nivo postignuća znatno ispod njihovih ideala. I, što je jednako važno, možda ne ispunjavaju očekivanja drugih.
2. Osobe sa visokim koeficijentom inteligencije sklone su da razviju probleme sa anksioznošću. Često dosta razmišljaju o negativnim stvarima koje im se dešavaju, ponavljaju scenarije kako bi otkrili šta je pošlo po zlu. Bave se stvarima koje drugi smatraju beznačajnim.
3. Veoma inteligentni ljudi ne moraju nužno donositi bolje odluke od manje inteligentnih ljudi.Visok koeficijent inteligencije ih ne spasava od pogrešnih pretpostavki i slepih tačaka. Neki ljudi ne oklevaju da kažu da inteligencija nije isto što i mudrost, i da je mudrost nešto što mnogi od tih visoko inteligentnih ljudi nemaju.
4. Pošto ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije lako uče stvari kada su mladi, skloni su da se toliko naviknu na uspeh bez ulaganja mnogo truda da nikada ne razviju naviku istrajnosti, koja je fundamentalna za dugoročni uspeh. Ne stiču ni disciplinu, koja je takođe važna za uspeh.
5. Pošto su skloni da žive u svojim glavama, često su u velikoj meri odsečeni od svojih emocija. Neretko imaju manju emocionalnu inteligenciju, ne umeju ni da prepoznaju sopstvene emocije i nose se sa njima na adekvatan način.
6. Ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije imaju tendenciju da previše razmišljaju i preterano analiziraju stvari. To ih sprečava da preduzmu konkretne akcije. Mnogi autori su pisali da je intelektualcima teško da zaspe noću, jer im je um stalno aktivan.
7. Veoma inteligentni ljudi teško odolevaju iskušenju da ispravljaju tuđe greške. Nije čudno da ih zbog ove navike ljudi i ne simpatišu previše.
8. Stvaranje i zadržavanje prijateljstava je često teško za intelektualne pojedince. Drugi se ne osećaju prijatno u njihovom društvu zbog njihove intelektualne nadmoćnosti. To se posebno dešava ako intelektualac ne uspeva da sakrije svoju oštroumnost i superiorno znanje.
9. Ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije lako postaju frustrirani i gube strpljenje kada drugi pogrešno razumeju ono što im pričaju. I ovo ljudima oko njih ne dopada.
10. Njihov smisao za humor može biti potpuno drugačiji, nesvakidašnji. Ono što je drugima zabavno, njima često nije, i obrnuto.
11. Na kraju, visoko inteligentni pojedinci češće doživljavaju socijalnu izolaciju, a to ih može dovesti do depresije ili ih prisiliti da budu introvertniji nego što zaista jesu. Kada ne uspevaju da pronađu ljude slične sebi, sa visokim IQ, verovatno će radije izabrati samoću nego da budu među ljudima kraj kojih se osećaju usamljeno.
Natprosečno inteligentni ljudi često se isključivo fokusiraju na ono što njihovoj okolini nedostaje. Neusklađenosti, sebičnosti sveta u kom žive, svet u koji ne mogu da se uklope. Oni često ne raspolažu emocionalnim veštinama koje bi mogle da im pomognu da pronađu smirenje u tom zbunjujućem vrtlogu.
12. Intelektualno nadareni ne znaju više od drugih, već su svesni svega što ne znaju. A pošto znaju koja su njihova ograničenja, to ih čini uznemirenim, obeshrabrenim i razočaranim.