Svi vernici imaju slavu koju slave u užem ili širem krugu porodice, a na koji način bi to trebalo da se radi, objasnio je Milić Dragović, starešina Crkve Svetog Marka u Užicu:

- Većina naših pravoslavnih hrišćana u svom domu ima krsnu slavu, kao svog zaštitnika. To je inače sećanje na dan kada je određena familija, određeni predak naš, primio hrišćanstvo i zato su u ovom našem periodu slave. Pred nama je Sveti apostol Luka, potom imamo Mitrovdan, Vrači, Đurđic, Nikoljdan, kasnije imamo Stevandan, Svetog Jovana Krstitelja. Sve su to značajni datumi u kalendaru, koji su ti naši preci odabirali da bi se toga dana krstili i da bi postali pravoslavni hrišćani. Tako da je krsna slava pre svega domaći jedan događaj, ali koji počinje dolaskom u crkvu, donošenjem slavskog kolača, slavskog žita, koji se u molitvi osvećuju i tako osveštano, vraća se u svoje domove da se domaćin, ukućani i gosti posluže sa tim osveštanim kolačem i žitom - rekao je Milić i dodao:

- Ono što je svakako suštinski značaj krsne slave, to je ljubav prema Bogu, prema svetitelju. Inače, kada se donese kolač u crkvu ili kada sveštenik ode u dom, da ga u porodičnoj atmosferi prebreže sa svojim parohijanima, on inače taj kolač podiže u slavu Božju, a u čast svetitelja kome je taj dan crkva posvetila.

Šta je starešina rekao o posnoj i mrsnoj slavi i koju poruku je imao da pošalje, pogledajte u snimku:

Povezane vesti