Danas je SVETI LUKA: Evo koji se običaji i tradicije vezuju za ovaj praznik - ovo bi trebalo da ispoštujete!

Ko je bio Sveti Luka?

Sveti Luka je bio jedan od četvorice jevanđelista i autor dela Novog zaveta - Evanđelja po Luki i Dela apostolskih. Smatra se da je bio rođen u Antiohiji, a po zanimanju je bio lekar. Luka je bio obrazovan čovek i putovao je sa apostolom Pavlom, što mu je omogućilo da iz prve ruke zabeleži mnoge događaje i naučenja koja su kasnije postala sastavni deo hrišćanske tradicije.

Njegovo Evanđelje po Luki daje jedinstvenu perspektivu na Hristov život, sa posebnim naglaskom na milost, saosećanje i ljubav prema ljudima, a uključuje i brojne detalje o Isusovom rođenju i mladosti. U ikonografiji se Sveti Luka obično prikazuje s volom ili bikom, što je njegov simbol i znak njegovog Evanđelja.

Crkva ga praznuje 31. oktobra po julijanskom kalendaru (ili 18. oktobra po gregorijanskom) kao jednog od značajnih svetitelja, zaštitnika lekara i slikara.

Sveti Luka kao evanđelista

Kao evanđelista, Sveti Luka je autor jednog od četiri kanonska jevanđelja, Evanđelja po Luki, koje je jedno od najdužih i najdetaljnijih u Novom zavetu. Luka je, osim toga, poznat po pisanju Dela apostolskih, koja prate širenje hrišćanstva posle Hristovog vaskrsenja i prvenstveno govore o delovanju apostola Petra i Pavla.

Evanđelje po Luki je specifično po svojoj umetničkoj i literarnoj vrednosti, kao i po posebnom fokusu na Isusovu saosećajnost i ljubav prema onima koji su u društvu često bili zapostavljeni — siromašnima, bolesnima, ženama, grešnicima i strancima. Luka opisuje mnoge događaje i parabole koje se ne nalaze u drugim jevanđeljima, kao što su priča o milosrdnom Samarjaninu, izgubljenom sinu, cariniku Zakeju i priča o dvojici učenika na putu za Emaus.

Luka je hteo da čitaocima, posebno onima iz grčkog sveta, pruži sveobuhvatnu sliku Hristovog života i njegove poruke. Pored toga, smatra se da je posebno pažljivo istraživao i dokumentovao događaje iz Isusovog života, govoreći čak i s očevicima, uključujući i apostole i možda čak i samu Bogorodicu.

Zašto se Sveti Luka smatra zaštitnikom lekara i umetnika?

Sveti Luka se smatra zaštitnikom lekara i umetnika zbog svog zanimanja i talenta koje je pokazivao u ova dva polja. Kao lekar, Luka je bio obrazovan i vešt u medicini, što se pominje i u Novom zavetu, gde ga apostol Pavle naziva "voljenim lekarom" (Kološanima 4:14). Njegovo iskustvo u medicini i briga za ljude ogledaju se u načinu na koji je opisao Isusovu saosećajnost prema bolesnima i potrebitima, što je još jedan razlog zašto su lekari uzeli Luku za svog zaštitnika.

Sveti Luka se, prema predanju, bavio i slikarstvom. Veruje se da je naslikao prve ikone Hrista i Bogorodice, i zbog toga ga mnogi smatraju prvim hrišćanskim ikonopiscem. U istoriji umetnosti i ikonografiji, njegovo ime se povezuje s umetnicima koji stvaraju sakralnu umetnost, posebno ikone. Zbog toga je Sveti Luka postao simbol inspiracije za umetnike i slikare, kao i zaštitnik svih onih koji svoje darove koriste za izražavanje vere kroz umetnost.

Ova dvojna uloga lekara i umetnika, kao i način na koji je kroz pisanje i ikone prenosio Hristovu poruku, učinili su da se Sveti Luka poštuje kao zaštitnik i uzor u oba ova poziva.

Život Svetog Luke i njegovo misionarsko delovanje

Sveti Luka, rođen je u Antiohiji (u današnjoj Siriji) i bio je poreklom Grk. Pre nego što je postao hrišćanin, bio je obrazovan u grčkom svetu, što mu je omogućilo da razume razne filozofske i kulturne uticaje tog vremena. Kao lekar, Luka je verovatno imao duboku saosećajnost i strpljenje prema ljudima, što je kasnije obeležilo njegov stil pisanja i propovedanja. Obratio se u hrišćanstvo verovatno tokom putovanja i misije sa apostolom Pavlom, s kojim je imao blisko prijateljstvo.

Njegovo misionarsko delovanje počinje kada se pridružuje Pavlu na njegovim apostolskim putovanjima, tokom kojih je prenosio Hristovu poruku i širio ranu crkvu. Luka je pratio Pavla kroz mnoga iskušenja i patnje, i bio je uz njega do samog kraja, čak i kada je Pavle bio u zatvoru u Rimu. Zabeležio je ključne događaje iz Pavlovih misija u Delima apostolskim, gde opisuje razne apostolske poduhvate i osnivanje crkava među neznabošcima.

Predanje kaže da je nakon Pavlove smrti Sveti Luka nastavio svoje misionarsko delovanje, putujući po Grčkoj, Makedoniji i možda čak i Egiptu, gde je širio hrišćanstvo i osnivao zajednice. Prema nekim izvorima, Sveti Luka je preminuo kao mučenik u starosti od 84 godine, posvetivši ceo svoj život propovedanju i pisanju.

Ostavio je veliki duhovni i kulturni trag kroz Evanđelje po Luki i Dela apostolska, dela koja su temeljna za razumevanje hrišćanstva. Njegov jevanđeoski stil, koji se odlikuje humanizmom i umetničkim detaljima, svedoči o njegovoj ljubavi prema ljudima i njegovom verovanju u Isusovo učenje o milosrđu i oproštaju. Sveti Luka je kroz svoj život i pisanje uspeo da pomiri svoju ljubav prema nauci, umetnosti i veri, postavši inspiracija za mnoge generacije vernika, lekara i umetnika.

Čuda i mošti Svetog Luke

Sveti Luka je, prema hrišćanskoj tradiciji, bio poznat po čudima koja su se događala za života, ali i nakon njegove smrti kroz njegove svete mošti. Mnoga svedočanstva govore o iscelenjima koja su se dešavala na mestima gde su njegove mošti bile smeštene.

Prema predanju, Sveti Luka je preminuo u starosti, ali je kasnije, kada su njegovi posmrtni ostaci preneti u različite gradove, počelo da se veruje da njegove mošti imaju isceliteljska svojstva. Mošti su postale centar mnogih hodočašća, posebno za bolesne, lekare i sve one koji traže pomoć i iscelenje. Prvo mesto gde su njegove mošti prenete bilo je Teba u Grčkoj, gde su, prema verovanju, mnogi bolesni dolazili i zadobijali iscelenje molitvom i verom. Kasnije su mošti bile prenesene u Carigrad i položene u Crkvu Svetih Apostola, gde su takođe privlačile hodočasnike.

Mnoge crkve i manastiri posvećeni Svetom Luki širom sveta čuvaju delove njegovih moštiju kao svetinju. Jedna od značajnih relikvija Svetog Luke danas se čuva u Italiji, u Padovi. Veruje se da su mošti Svetog Luke kroz vekove omogućavale čudotvorna iscelenja, posebno povezana sa očnim i nervnim oboljenjima, što je povezano s njegovom ulogom lekara.

Ova čudotvorna iscelenja kroz mošti Svetog Luke dodatno su učvrstila njegovo mesto u srcima vernika i učinila ga jednim od najomiljenijih svetitelja među lekarima i bolesnima.

Gde se danas nalaze mošti Svetog Luke?

Danas se mošti Svetog Luke nalaze na nekoliko različitih mesta, jer su tokom istorije bile prenesene i podeljene širom sveta. Glavni deo njegovih moštiju nalazi se u bazilici Svetog Justine u Padovi, u Italiji. Veruje se da su prenesene iz Carigrada u Padovu tokom krstaških ratova u 12. veku. Tu su poštovane kao svetinja, a mnogi vernici dolaze u Padovu kako bi se pomolili Svetom Luki.

Pored Padove, deo njegovih moštiju čuva se i u Grčkoj, u pravoslavnom manastiru u Tebama, gde su mošti prvobitno bile smeštene nakon što je Luka preminuo. Deo njegovih moštiju takođe se čuva u manastiru Osios Lukas u Grčkoj, koji je nazvan po Svetom Luki i predstavlja značajno mesto hodočašća.

Manji delovi njegovih moštiju nalaze se u različitim crkvama širom sveta, uključujući i Srbiju. Na primer, deo moštiju Svetog Luke čuva se u Hramu Svetog Save u Beogradu, gde vernici dolaze da se pomole i zatraže isceljenje. Mošti Svetog Luke su kroz vekove bile rasprostranjene, pa vernici na različitim mestima imaju priliku da im se poklone.

Simboli Svetog Luke na ikonama

Sveti Luka se na ikonama tradicionalno prikazuje sa simbolima koji ističu njegovu ulogu kao evanđeliste, lekara i zaštitnika umetnika. Evo nekoliko najvažnijih simbola:

Vo/Bik

Sveti Luka se često prikazuje sa volom ili bikom, koji je njegov simbol kao evanđeliste. Bik je simbol snage, žrtve i strpljenja, a takođe se odnosi na početak njegovog Evanđelja, gde se pominje sveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, koji prinosi žrtvu. Ovo naglašava temu žrtve i milosrđa koja prožima njegovo Evanđelje.

Svici ili knjiga

Na ikonama Sveti Luka često drži svitak ili knjigu, koji simbolizuju njegovo Evanđelje. Prikaz knjige u njegovim rukama ističe ga kao autora jednog od četiri kanonska Evanđelja, a knjiga je ponekad otvorena na određenom stihu koji ističe Hristovu ljubav prema ljudima.

Lekarski pribor

Kao lekar, Luka se na pojedinim ikonama može prikazati sa lekarskim instrumentima ili u odori lekara, što naglašava njegovu ulogu iscelitelja i zaštitnika lekara.

Ikona Bogorodice

Sveti Luka se smatra prvim ikonopiscem, pa je na nekim ikonama prikazan kako slika ikonu Bogorodice s Hristom. Prema predanju, on je prvi naslikao Bogorodicu i Hrista, a kasnije su ove ikone postale inspiracija za mnoge umetnike u crkvenoj umetnosti.

Pero i mastionica

Pero i mastionica, koje drži ili su položeni ispred njega, simbolizuju njegovo pisanje i ulogu hroničara događaja iz Hristovog života.

Ovi simboli zajedno oslikavaju Svetog Luku kao evanđelistu, lekara i umetnika, naglašavajući njegove darove i doprinos hrišćanskoj tradiciji.

Sveti Luka kao krsna slava - običaji i tradicije vezane za ovaj praznik

Sveti Luka kao krsna slava, koja se slavi 31. oktobra po julijanskom kalendaru (ili 18. oktobra po gregorijanskom), ima posebno mesto u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. Ovaj praznik je posvećen Svetom Luki, evanđelisti, lekaru i umetniku, i ima duboke korene u običajima i verovanjima srpskog naroda. Mnoge porodice koje ga slave kao zaštitnika veruju da im donosi blagoslov, zdravlje i zaštitu. Evo nekih od običaja i tradicija vezanih za ovaj praznik:

Priprema slavskog kolača i koljiva

Kao i za svaku slavu, domaćin priprema slavski kolač, koji se posvećuje Svetom Luki, kao i koljivo, jelo od kuvane pšenice koje simbolizuje veru u vaskrsenje i večni život. Kolač se lomi u crkvi ili u domu domaćina, uz prisustvo sveštenika ili ukućana, i moli se za zdravlje i blagostanje porodice.

Paljenje sveće

Slavska sveća se pali u čast Svetog Luke i simbolizuje svetlost vere i Hristovu prisutnost u domu. Sveća se obično pali rano ujutru, pre početka slavske molitve.

Molitva i blagoslov sveštenika

Mnoge porodice pozivaju sveštenika da osvešta vodu i blagoslovi kuću na dan slave. Domaćin s ukućanima moli za zaštitu, zdravlje i duhovno blagostanje porodice, tražeći zagovor Svetog Luke.

Gosti i porodična okupljanja

Dan Svetog Luke je prilika za okupljanje porodice, prijatelja i komšija. Domaćin dočekuje goste s ljubavlju i zahvalnošću, deleći sa njima slavsku trpezu. U zavisnosti od datuma praznika, slava može biti mrsna ili posna (jer pada u vreme božićnog posta), ali se domaćin uvek trudi da pripremi hranu dostojnu svečanosti.

Poštovanje lekara i umetnika

Zbog toga što je Sveti Luka zaštitnik lekara i umetnika, neki običaji uključuju molitve za zdravlje i uspeh onih koji se bave ovim pozivima. Takođe se moli za bolesne članove porodice, tražeći isceljenje i duhovnu snagu kroz molitve Svetom Luki.

Isceliteljska verovanja

Veruje se da molitve upućene Svetom Luki donose isceljenje, a porodice se mole za zdravlje svih članova. Sveti Luka se priziva u molitvama za izlečenje, posebno kada su u pitanju bolesti očiju, živaca i druge tegobe koje simbolički povezuju s njegovom lekarskom zaštitom.

Običaji i rituali vezani za slavu Svetog Luke svedoče o dubokoj vezi između vere i svakodnevnog života, pri čemu porodice kroz proslavu ove slave izražavaju zahvalnost za prošlu godinu i mole se za blagoslov u budućnosti.

Molitva Svetom Luki

"O, Sveti Luka, Bogom izabrani i Majkom Božijom blagosloveni, propovedniče po svoj vaseljeni Evanđelja Hristovog, mučeniče i apostole, pomoćniče svima koji te molitveno prizivaju, pomozi i nama, nepotrebnim slugama Gospodnjim. Jer mi se zbog naših mnogih pregrešenja nalazimo u tami i seni smrtnoj i udaljeni smo od Boga bezmerno daleko. A zbog stida koji osećamo zbog toga, i nemajući smelosti da Ga sami zamolimo za oproštaj, prizivamo tebe, veliki svetitelju Božji, kao onoga koji u Njegovoj neizmernoj svetlosti prebivaš, da Ga umesto nas moliš da se smiluje na nas.

Umoli Ga, Sveti Luka, da se ponovo u nama rodi strah Gospodnji, strah koji rađa ljubav, a greh odgoni. Jer mi smo toliko navikli da grešimo svakoga dana i časa, pa i u snu, kao da smo zaboravili reči Gospodnje: “Stražite, jer ne znate časa kada ću Ja doći”. Kao da nas svakog trena ne može pozvati iz ovog privremenog života u večni. Taj strah, taj osećaj, tu premudrost, kako kaže Psalmopevac David, probudi u nama, Sveti Luka. I neka se onda, tvojim molitvama, u nama rode suze pokajanja. Suze koje će sve zakutke naše duše da očiste od greha koji se nataložio na njoj. Jer mi, po svom bezosećaju i duhovnoj obnevidelosti, ne možemo ni daplačemo nad svojim mrtvacem, nad samima sobom, a tako mnogo suza, potoke suza, trebalo bi da prolijemo za bezbrojne grehe koje učinismo.

Pomozi nam, neukima i nerazumnima da razumemo Pismo koje si i ti pisao, jer onaj ko ga istinski razume, ko istinski shvati reči njegove, taj beži od greha kao od ognja, i svim silama teži da se približi Bogu. Jer taj shvata da je greh smrt, a Bog život. Pomozi nam zato, Sveti Luka, da se, to shvativši, očistimo od greha, i pređemo iz smrti u život. Da nam Bog bude sve u svemu. Da od sada uvek budemo u Njegovoj blizini. Neka nam, kao tebi i Kleopi kada ste išli za Emaus srce i duša stalno trepere od Njegovog prisustva. Tada će mir vladati u nama, nebeski mir, koji će nam utvrditi nadu na Carstvo Nebesko, i tom radošću ćemo dobiti snagu da strele lukavoga koje svakoga časa lete ka nama, lako odagnamo od sebe.

A sa tom nadom će ljubav Božija koja je u nama da nas pripremi za put ka Večnoj Otadžbini, gde su sve Sile Nebeske, svi Sveti, i Majka Božija pred njima, čiji si ti blagi lik u ikoni, toboj naslikanoj, ovekovečio. Neka nam oči srca našeg neprestano gledaju tu lepotu, i njome se naslađuju, kako bi se već ovde zacarilo u nama Carstvo Nebesko, u koje neka se tvojim molitvama, Sveti Luka, i preselimo kada nas Gospod jednom pozove, pa da onda večno slavimo Boga u Svetoj Trojici: Bespočetnog Oca, Jedinorodnog Sina i Svesvetog Duha, kroz svu večnost beskonačnih vekova.

Amin."