Sveti Dimitrije se u crkvenim zapisima i narodnom predanju pominje kao hrabri vojnik i zaštitnik grada Soluna, poznat po svojoj veri i predanosti hrišćanstvu.

Život i značaj Svetog Dimitrija

Sveti Dimitrije je rođen u 3. veku u Solunu (današnja Grčka). Bio je visoki rimski vojni zapovednik i plemić, ali je u tajnosti širio hrišćansku veru. Kada je rimski car Maksimilijan saznao za Dimitrijevu veru i uticaj, naredio je njegovo hapšenje.

Sveti Dimitrije je stradao mučeničkom smrću 306. godine, proboden kopljem, zbog svoje nepokolebljive vere u Hrista.

Njegova hrabrost i mučeništvo brzo su ga učinili jednim od omiljenih svetaca među pravoslavnim vernicima, a u Solunu se čuva velika bazilika koja nosi njegovo ime i u kojoj se veruje da počivaju njegove mošti.

Običaji na Mitrovdan 

Mitrovdan je praznik koji ima veliki značaj u srpskoj pravoslavnoj tradiciji i mnogi ga slave kao krsnu slavu. Praznik simbolizuje odanost, veru i hrabrost u suočavanju sa izazovima, kao i zaštitu porodice i doma.

U narodu se Mitrovdan povezuje sa raznim verovanjima i običajima. Postoji izreka "Mitrovdanak, zima na vratima", što nagoveštava da sa ovim praznikom često počinju hladniji dani.

Mnogi običaji koji se odnose na Mitrovdan imaju veze sa završetkom jesenjih radova i pripremom za zimu. U nekim krajevima, na Mitrovdan se završava period u kom su se stočari i radnici sezonski selili sa planina u doline.

Na Mitrovdan, vernici posećuju liturgije u crkvama, mole se Svetom Dimitriju za zaštitu i blagoslov, a oni koji slave krsnu slavu spremaju slavski kolač i pale sveću. Mnogi u kući imaju ikonu Svetog Dimitrija, koja se poštuje i nosi kroz vekove kao simbol zaštite.

Mitrovdan je i dan okupljanja porodice i bliskih prijatelja, kada se dele radost i ljubav kroz zajedničku molitvu, obrok i druženje.

Evo detaljnog pregleda tradicionalnih običaja i verovanja vezanih za Mitrovdan:

1. Krsna slava

Mitrovdan je krsna slava mnogih porodica u Srbiji i među pravoslavcima u regionu. Oni koji slave Mitrovdan pripremaju slavski kolač, koljivo, i pale sveću u čast Svetog Dimitrija. Slavska ikona svetitelja postavlja se na sto kao znak poštovanja i zaštite. Tog dana, porodica i prijatelji se okupljaju na molitvi, obedu i slavskom veselju.

2. Liturgija i molitve

Vernici odlaze u crkvu na jutarnju liturgiju gde se mole Svetom Dimitriju za zaštitu, zdravlje i napredak porodice. Običaj je da se na ovaj dan vernici pomole za hrabrost i istrajnost, kao što je i svetac pokazao hrabrost u svojoj veri. Nakon liturgije, porodica često priprema zajednički ručak za okupljene goste.

3. Kraj radova i priprema za zimu

Mitrovdan označava završetak poljoprivrednih i stočarskih poslova i početak zimskog perioda. Postoji narodna izreka „Mitrovdanak, zima na vratima“, koja simbolizuje dolazak hladnijih dana. U mnogim krajevima, do Mitrovdana se stoka vraćala sa planinskih pašnjaka u doline, a ovčari i pastiri završavali sezonske poslove. Domaćini su spremali drva za ogrev i pripremali kuću za zimu.

4. Verovanja o zaštiti i zdravlju

Mnoge porodice veruju da Sveti Dimitrije štiti njihov dom i ukućane od nesreće, bolesti i opasnosti. Na ovaj dan se pale sveće i izgovaraju molitve u znak zahvalnosti i zaštite. Smatra se da svečarski običaji i molitve pomažu u očuvanju mira i zdravlja u porodici tokom cele godine.

5. Običaji za sreću i blagostanje

Prema narodnom verovanju, na Mitrovdan se ne treba zaduživati niti praviti veliki trošak, jer se smatra da će time porodica privući nesreću i finansijske poteškoće tokom zime. Takođe, postoje običaji gde domaćin prskanjem blagoslovljene vode i kađenjem tamjana moli za blagostanje i plodnost domaćinstva.

6. Okupljanje porodice

Mitrovdan je prilika da se porodica okupi, podeli zajednički obrok i pomoli za napredak. Na selima, običaj je da se uveče okupljaju komšije i rodbina, čime se dodatno učvršćuju veze u zajednici. Okupljanje ima simboličku vrednost zajedništva, mira i sloge.

7. Proročanstva o zimi

U nekim krajevima Srbije i Crne Gore postoji običaj „mitrovske gatanje“ - predskazivanje zime. Na osnovu vremena na Mitrovdan predviđa se kakva će biti zima. Ako je vreme vedro i toplo, veruje se da će zima biti blaga. Ako je hladno, oblačno ili pada sneg, smatra se da će zima biti oštra i duga.

Foto: Taiz Dera/Shutterstock

8. Običaj „Mitrovdan i Đurđevdan“

Mitrovdan je povezan sa Đurđevdanom u mnogim običajima, budući da su ova dva praznika simbolični početak i kraj letnje stočarske sezone. Na Đurđevdan se izvodi stoka na ispašu, a na Mitrovdan se vraća kući. Izreka „Đurđevdanak – hajdučki rastanak, Mitrovdanak – hajdučki sastanak“ odražava narodnu tradiciju okupljanja i završetka sezonskih poslova.

9. Verovanja o imanju i plodnosti

U nekim krajevima, domaćini veruju da na Mitrovdan treba proveriti štale i ambar – da bi imanje bilo uvećano i plodnije u narednoj godini. Smatra se da se na ovaj dan ne smeju praviti oštri zahvati, kao što su seča drveća ili gradnja, jer to može izazvati nesreću.

10. Pokloni i dobročinstva

Na Mitrovdan se verovalo da je dobro činiti dobra dela i pomoći onima u nevolji, jer je Sveti Dimitrije simbol dobrote i zaštite. U prošlosti su imućnije porodice davale donacije crkvi ili pomagale siromašnima kao znak zahvalnosti i molitve za blagostanje.

Mitrovdan, kroz sve ove običaje, simbolizuje kraj jednog perioda i pripremu za zimu, ali i slavljenje hrabrosti, zaštite i zajedništva koje je Sveti Dimitrije pokazao svojim životom i verom.

Šta ne sme da se radi na Mitrovdan?

Na Mitrovdan, prema pravoslavnim običajima, postoji nekoliko stvari koje se ne preporučuju da se rade, jer se veruje da bi mogle doneti nesreću ili loš početak za godinu koja dolazi. Evo šta se ne sme raditi na Mitrovdan:

Ne sme se raditi težak fizički rad

Na ovaj dan, prema tradiciji, nije dobro da se obavljaju naporni poslovi, posebno na polju, jer to može doneti nesreću tokom godine.

Ne sme se učiti

Preporučuje se da na Mitrovdan ne počinje nijedan novi obrazovni poduhvat, kao što je upisivanje u školu ili početak učenja, jer se veruje da to može izazvati nesreću u obrazovanju tokom godine.

Ne sme se svađati

Na Mitrovdan se ne bi trebalo svađati ili biti u sukobima sa drugima, jer se veruje da nesuglasice na ovaj dan mogu doneti nesreću u međuljudskim odnosima.

Ne sme da se gradi

 Ako neko planira gradnju kuće, renoviranje ili bilo kakav fizički projekat, veruje se da to nije povoljan dan za početak takvih radova.

Svadbeni obredi

Takođe, na Mitrovdan se smatra da nije dobro venčati se, jer se veruje da brak započet na ovaj dan neće biti srećan.

Ne kretati na dalji put

Veruje se da putovanje na Mitrovdan može doneti nesreću, pa se preporučuje da ljudi ostanu kod kuće na ovaj dan.

Ovi običaji i verovanja su deo narodnih tradicija koje su prepoznate u mnogim pravoslavnim zajednicama, a cilj im je obezbediti sreću, zdravlje i blagostanje tokom godine.

Šta simbolizuje Sveti Dimitrije?

Mitrovdan i Sveti Dimitrije simbolizuju hrabrost, veru i požrtvovanost, kao i zaštitu porodice i zajednice.

Sveti Dimitrije, poznat kao solunski vojvoda i mučenik, postao je simbol hrabrosti i nepokolebljivosti u veri. Zbog svoje posvećenosti hrišćanstvu i nepristajanja na idolopoklonstvo, stradao je mučeničkom smrću, što ga čini uzorom u istrajnosti i borbi za pravdu i istinu.

Takođe, Mitrovdan označava početak zimskog perioda, pa simbolički predstavlja kraj jesenjih poslova i pripremu za zimu. U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, Sveti Dimitrije se poštuje kao zaštitnik porodice i doma, veruje se da štiti ljude od opasnosti i bolesti.

Zbog te zaštitničke uloge, mnogi Srbi ga slave kao krsnu slavu, moleći se za mir, zdravlje i napredak u porodici.

Sveti Dimitrije je često predstavljen kao ratnik, a u tom kontekstu on simbolizuje i borbu protiv zla i neprijatelja, što dodatno osnažuje njegovu ulogu zaštitnika.

Letnji i zimski Mitrovdan

U narodnom kalendaru postoje i letnji i zimski Mitrovdan, iako je zimski Mitrovdan, 8. novembra, mnogo značajniji u pravoslavnom kalendaru. Zimski Mitrovdan slavi Svetog Dimitrija Solunskog, velikog svetitelja i mučenika iz 4. veka.

Letnji Mitrovdan, poznat i kao "Mali Mitrovdan," obeležava se 1. juna (19. maja po starom kalendaru). Ovaj dan nije zvanično crkveni praznik, ali se u narodnom verovanju smatra praznikom koji ima sličan značaj kao i zimski Mitrovdan.

Običaji i Verovanja za Letnji Mitrovdan

Zaštita od vremenskih nepogoda:

Letnji Mitrovdan se slavi u nekim krajevima kako bi zaštitio polja i useve od nevremena, grada i oluja. Ljudi veruju da će, ako se pomole Svetom Dimitriju, on zaštititi njihov trud i da neće doći do uništenja useva.

Vremenska predskazanja:

Na osnovu vremena na Letnji Mitrovdan, narod je predviđao kakvo će vreme biti tokom leta. Verovalo se da će, ako je na Letnji Mitrovdan sunčano i vedro, leto biti suvo i toplo. Ako je oblačno ili pada kiša, mogla se očekivati kišovita sezona.

Dan za radove i okupljanje porodice:

U mnogim seoskim sredinama Letnji Mitrovdan je bio dan kada se nisu izvodili teži radovi, već su ljudi odlazili u crkvu na molitvu i okupljali porodicu na ručak. Smatralo se da bi rad na ovaj dan mogao doneti lošu sreću i loše vreme tokom leta.

Foto: LCV/Shutterstock

Blagoslov polja:

Mnogi domaćini su običavali da okupe ukućane, izgovore molitvu i blagoslove svoja polja. Na taj način su molili Svetog Dimitrija da sačuva njihove njive od štetočina i drugih opasnosti, kao i da omogući bogatu letinu.

Pomirenje i oproštaj:

Kao i na zimski Mitrovdan, i na letnji su ljudi verovali da je vreme da se pomire s onima s kojima su možda imali sukobe. Smatralo se da će im Sveti Dimitrije oprostiti greške ako i oni oproste drugima i pruže ruku pomirenja.

Početak radova na ispaši:

Letnji Mitrovdan je bio vezan za stočarstvo – označavao je početak sezone ispaše, jer je travnata sezona bila u punom jeku. Domaćini su tog dana izvodili stoku na prolećne pašnjake i pripremali se za letnju sezonu.

Letnji Mitrovdan nema crkvenu težinu kao zimski, ali u narodnim običajima ima važnost kao vreme za zaštitu, predviđanje vremena i okupljanje porodice. Dok je zimski Mitrovdan dan molitvi za zdravlje, zaštitu i završetak sezonskih poslova, letnji se posvećuje molitvama za plodnu letinu, mirno leto i zaštitu od vremenskih nepogoda.

Ikona Svetog Dimitrija

Ikona Svetog Dimitrija Solunskog prikazuje svetitelja kao ratnika i zaštitnika, budući da je bio vojvoda u Solunu i poznat kao moćan zaštitnik pravoslavnih vernika. Na ikoni se obično prikazuje u vojničkoj ili vojvodskoj odeći, sa simbolima koji ističu njegovu hrabrost, ali i mučeništvo. Glavne karakteristike ikone Svetog Dimitrija su:

Izgled i odeća

Sveti Dimitrije je najčešće prikazan u vojničkom oklopu, uključujući štit, kacigu, i mač. Njegova vojnička oprema naglašava njegovu hrabrost i zaštitničku ulogu.

Odeća često sadrži bogate boje, poput crvene ili tamnozlatne, koje simbolizuju njegovu hrabrost, kraljevsko poreklo, i posvećenost veri.

Simboli

Mač ili koplje: Dimitrije se često prikazuje kako drži mač ili koplje u ruci, kao simbol borbe protiv neprijatelja vere i zla.

Štit: Ponekad drži štit, koji dodatno simbolizuje njegovu zaštitničku ulogu.

Postavljanje na konju ili sa neprijateljem pod nogama:

Jedan od najpoznatijih prikaza prikazuje Svetog Dimitrija na konju kako probada neprijatelja, najčešće paganskog kralja Licinija ili Kalojana, vođu varvarskih hordi koje su napadale hrišćane. Ovaj prikaz simbolizuje pobedu dobra nad zlom i odbranu hrišćanstva.

Prikaz sa svetlom ili oreolom

Kao svetitelj, Dimitrije ima svetlosni oreol oko glave, koji simbolizuje svetost i božansku prisutnost. Oreol je obično zlatne boje, što se u ikonografiji često povezuje sa svetiteljima.

Miran izraz lica

Uprkos ratničkom stavu i vojničkom prikazu, lice Svetog Dimitrija na ikoni je često smireno i spokojno, što simbolizuje njegovu veru, mir u srcu i predanost Bogu.

Dodatni Prikazi

Prikaz svetitelja sa atributima: Na nekim ikonama, Sveti Dimitrije je prikazan sa krstom u ruci, što označava njegovo mučeništvo, pošto je stradao za veru.

Prizor čuda i zaštite grada Soluna: Na ikonama je nekada prikazan i grad Solun, kako bi se podsetilo na njegovu ulogu zaštitnika grada od neprijatelja.

Ova ikonografija oslikava Svetog Dimitrija kao hrabrog zaštitnika vere i simbola borbe za pravdu, a pravoslavni vernici ga poštuju kao sveca koji štiti od zla i neprijatelja.

Simboli Svetog Dimitrija

Simboli Svetog Dimitrija Solunskog u ikonografiji i hrišćanskoj tradiciji odražavaju njegovu ulogu zaštitnika, borca za pravdu, i vernog mučenika. Evo ključnih simbola koji su najčešće povezani sa Svetim Dimitrijem i njihovih značenja:

Mač ili Koplje

Mač i koplje su simboli njegove hrabrosti i borbe protiv zla. Sveti Dimitrije se često prikazuje kako drži mač ili koplje u ruci ili kako probada neprijatelja (obično paganskog kralja ili vođu varvara).

Ovo simbolizuje njegovu borbu protiv neprijatelja hrišćanstva i zaštitu slabih, što je u vezi sa njegovom vojničkom prošlošću i dužnošću.

Štit

Štit je simbol zaštite i odbrane. Kada je prikazan sa štitom, Sveti Dimitrije se predstavlja kao vojni zaštitnik, kako vernika, tako i samog grada Soluna, koji je branio od neprijateljskih napada.

Štit označava i njegovu ulogu kao zaštitnika ljudi i njihovih domova, kao i veru da će Bog zaštititi one koji mu se mole.

Konj

U ikonama gde je Sveti Dimitrije prikazan na konju, često u borbi sa neprijateljem pod nogama, konj simbolizuje ratničku snagu i pobedu nad zlom.

Ovaj simbol takođe naglašava njegovu ulogu zaštitnika grada i borca protiv nepravde, zla i paganstva.

Krst

Na mnogim ikonama, Sveti Dimitrije nosi krst, što simbolizuje njegovo mučeništvo i odanost Hristu do smrti.

Krst označava njegovu spremnost da pati i umre za svoju veru, kao i snagu njegove vere i hrabrosti.

Solun

Na ikonama, grad Solun je često prikazan u pozadini, jer je Sveti Dimitrije zaštitnik ovog grada. Zbog toga se i naziva "Solunski."

Solun kao simbol u ikonama podseća na njegova čuda zaštite grada od osvajača i neprijatelja, što ga čini jednim od najpoštovanijih svetitelja u Grčkoj i na Balkanu.

Odeća u vojničkom stilu

Sveti Dimitrije je često prikazan u vojničkoj odeći, što ukazuje na njegov položaj vojnog zapovednika pre mučeništva. Ova odeća simbolizuje njegovu vojnu prošlost i hrabrost, ali i njegovu predanost Bogu kroz odbranu vere.

Vojnička odeća takođe simbolizuje njegovu borbu protiv zla i zaštitničku ulogu koju ima za veru i narod.

Oreol

Kao kod svih svetitelja, oreol oko glave simbolizuje svetost i božansku prisutnost. Zlatni oreol kod svetitelja ukazuje na njihovu povezanost sa Hristom i rajskim carstvom.

Kod Svetog Dimitrija, oreol dodatno simbolizuje njegovu ulogu kao duhovnog vojnika i zaštitnika pravoslavlja.

Neprijatelj pod nogama

Na ikonama gde Sveti Dimitrije probada neprijatelja (često paganskog kralja Licinija ili Kalojana), ovaj neprijatelj simbolizuje zlo, nepravdu, i opasnosti koje prete vernicima.

Ovaj prikaz ukazuje na pobedu dobra nad zlom i simbolizuje zaštitničku snagu svetitelja.

Svi ovi simboli zajedno predstavljaju Svetog Dimitrija kao sveca zaštitnika, vojnika vere, i mučenika za Hrista, čije čudo zaštite traje kroz vekove.

Crkve i manastiri Svetog Dimitrija

Nekoliko manastira i crkava posvećenih Svetom Dimitriju širom pravoslavnog sveta poznato je po svojoj istoriji, značaju za vernike i kulturnoj baštini. Evo nekih od najistaknutijih:

1. Crkva Svetog Dimitrija u Solunu (Grčka)

Ova bazilika u Solunu, poznata i kao Agios Dimitrios, jedno je od najvažnijih svetilišta posvećenih svetitelju, jer je Sveti Dimitrije zaštitnik Soluna. Smatra se da se u ovoj crkvi nalaze njegove mošti.

Bazilika je sagrađena u 5. veku, a poznata je po relikvijama Svetog Dimitrija i veličanstvenoj arhitekturi. Ona je deo UNESCO-ve svetske baštine i privlači hodočasnike iz celog sveta, naročito tokom proslave praznika Svetog Dimitrija (Mitrovdana) 8. novembra.

Foto: Sergii Figurnyi/Shutterstock

2. Manastir Svetog Dimitrija u Markovom Manastiru (Makedonija)

Manastir Svetog Dimitrija u blizini Skoplja osnovao je kralj Marko Mrnjavčević u 14. veku, po kojem je manastir poznat kao Markov manastir.

Ovaj manastir poznat je po svom istorijskom značaju i freskama iz srednjeg veka. Predstavlja jedan od najlepših primjera srpske srednjovekovne umetnosti.

3. Manastir Svetog Dimitrija (Srbija)

U Srbiji postoji više manastira i crkava posvećenih Svetom Dimitriju. Jedan od poznatijih je Manastir Divljana u blizini Bele Palanke. Smatra se da je osnovan u 14. veku i obnovljen tokom turske vladavine.

Pored njega, manastiri i crkve posvećeni Svetom Dimitriju nalaze se i u mnogim drugim delovima Srbije, uključujući i gradove i sela gde je svetac poštovan kao zaštitnik doma i polja.

4. Manastir Svetog Dimitrija u Mrzenici (Republika Srpska, Bosna i Hercegovina)

Ovaj manastir u blizini Bijeljine poznat je po svojoj istoriji i arhitekturi, kao i po tome što se svake godine na Mitrovdan ovde okuplja veliki broj vernika.

Manastir je simbol verovanja i očuvanja tradicije Svetog Dimitrija među Srbima u ovom regionu.

5. Crkva Svetog Dimitrija na Kosovu i Metohiji (Srbija)

Na Kosovu i Metohiji postoji nekoliko hramova posvećenih ovom svetitelju, poput crkve u selu Suvi Do kod Kosovske Mitrovice, koja je veoma poštovana među lokalnim pravoslavnim stanovništvom.

Ovi hramovi simbolizuju veru, otpornost i značaj Svetog Dimitrija za pravoslavne vernike u ovom regionu.

6. Hram Svetog Dimitrija u Novom Sadu (Srbija)

Ova pravoslavna crkva u Novom Sadu je značajna za vernike u Vojvodini. Sagrađena je u 18. veku u baroknom stilu i predstavlja jedan od najvažnijih hramova posvećenih svetitelju u severnoj Srbiji.

Hram je poznat po svojoj prelepoj arhitekturi i ikonostasu, kao i po kulturnom značaju za Novosađane.

7. Crkva Svetog Dimitrija u Zemunu (Srbija)

Jedna je od značajnih pravoslavnih bogomolja u Beogradu. Nalazi se na padinama Gardoša, u istorijskom delu Zemuna, i ima poseban značaj za lokalnu zajednicu i pravoslavne vernike. Izgradnja crkve je počela 1874. godine, dok je bila deo Austrougarske monarhije, a završena je 1878. godine.

Građena je u periodu kada je u Zemunu živela jaka srpska pravoslavna zajednica, i služila je kao jedan od ključnih duhovnih centara za Srbe tog područja.

Foto: K.O.Photography/Shutterstock

8. Crkva Svetog Dimitrija u Bukureštu (Rumunija)

U Bukureštu, glavnom gradu Rumunije, postoji nekoliko crkava posvećenih Svetom Dimitriju, među kojima se ističe crkva Sfântul Dumitru. Ova crkva je vrlo poštovana među rumunskim pravoslavnim vernicima i poznata po tome što je stara nekoliko vekova.

Svaka od ovih crkava i manastira posvećenih Svetom Dimitriju čuva posebne relikvije, ikone i freske koje podsećaju vernike na svetiteljevu ulogu zaštitnika i borca za veru.

Mošti Svetog Dimitrija

Mošti Svetog Dimitrija nalaze se u Crkvi Svetog Dimitrija u Solunu, Grčka. Ova crkva, poznata kao Agios Dimitrios, smatra se glavnim svetilištem ovog svetitelja, koji je zaštitnik grada Soluna.

Mošti svetitelja smeštene su u mermerni sarkofag unutar crkve i predstavljaju mesto hodočašća za vernike pravoslavne, kao i za druge hrišćane širom sveta.

Posebno tokom Mitrovdana (8. novembra), veliki broj hodočasnika dolazi u Solun da bi se poklonio moštima i pomolio se Svetom Dimitriju za zdravlje, zaštitu i pomoć.

Običaji koje poštujemo za krsnu slavi Mitrovdan

Mitrovdan (8. novembar) je krsna slava koja se proslavlja u mnogim pravoslavnim domovima, posebno među Srbima. Ova slava je posvećena Svetom Dimitriju Solunskom, hrišćanskom mučeniku i zaštitniku pravoslavne vere. Pored tradicionalnog slavskog obreda, običaji na Mitrovdan imaju duboko simboličko značenje i usmereni su na očuvanje porodice, domaćinstva i verovanja.

Evo nekoliko običaja koji su karakteristični za slavljenje Mitrovdana:

1. Priprema slavskog obreda

Na Mitrovdan se u crkvu obično nosi kolač (slavski hleb) i vino, gde sveštenik obavi obred osvećenja. Kolač se potom nosi kući, gde ga domaćin lomi sa članovima porodice i ukućanima.

Kolač se preliva vinom i, uz molitvu, lomi se u znak zahvalnosti svetitelju za zaštitu i blagoslov porodice.

2. Sveća i ikona

Na slavskom stolu nalazi se ikona Svetog Dimitrija i upaljena sveća, što simbolizuje prisustvo svetitelja u domu. Sveća ostaje upaljena tokom celog dana i često je domaćin gasi tek po završetku proslave.

Veruje se da ikona i sveća donose zaštitu domaćinstvu, a takođe podsećaju ukućane na važnost poštovanja vere i svetitelja.

3. Posna ili mrsna trpeza

Mitrovdan se obeležava u periodu kada nije u toku post, pa se slava može slaviti sa mrsnom trpezom. Ipak, ako Mitrovdan padne u sredu ili petak, trpeza mora biti posna.

Na slavskom stolu obično se nalaze tradicionalna jela poput sarme, pečenja, kolača, slavskog kolača, vina i drugih specijaliteta u zavisnosti od toga da li je posna ili mrsna trpeza.

4. Okupljanje porodice

Slava je prilika za okupljanje porodice, prijatelja i komšija. Pravoslavna slava je prilika za duhovno okupljanje i podsećanje na vrednosti porodice i tradicije. U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi decu, koliko god da su pogrešila, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.

Prijatelji i komšije dolaze na slavu donoseći simbolične poklone, i često se nazdravlja u čast svetitelja.

5. Molitve i odavanje poštovanja precima

Pre početka gozbe, domaćin se sa porodicom i gostima pomoli Svetom Dimitriju, zahvaljujući mu na zaštiti doma i moleći za zdravlje i napredak svih članova porodice.

Običaj je da se priseti i pomena predaka, posebno onih koji su slavili ovu slavu pre domaćina.

6. Verovanja o Mitrovdanu

Vremenske prognoze: Na Mitrovdan postoji verovanje da vreme predviđa kakva će biti zima. Ako je na Mitrovdan hladno ili pada sneg, veruje se da će zima biti oštra i duga. Ako je vreme sunčano i blago, zima će biti kraća i blaga.

Zaštita od zlih sila: Veruje se da molitve i sveća na slavskom stolu na Mitrovdan štite dom od zlih sila i negativne energije. Sveti Dimitrije je, u narodnom verovanju, borac protiv neprijatelja, pa se smatra da štiti dom i porodicu od opasnosti.

7. Dobrodošlica i ljubaznost prema gostima

Na dan slave važno je da domaćin bude ljubazan i gostoprimljiv. Mitrovdan se smatra danom kada se neguje mir i zajedništvo, te je domaćin dužan da srdačno dočeka sve goste.

8. Običaj obeležavanja kraja poljoprivrednih radova

U prošlosti, Mitrovdan je u Srbiji obeležavao kraj poljoprivrednih radova i početak pripreme za zimu. Verovalo se da se tada završavaju poslovi na polju i kreće zimski odmor, što je običaj koji se vezuje za ruralne predele.

Ovi običaji i rituali ukorenjeni su u tradiciji i predstavljaju poštovanje prema Svetom Dimitriju kao zaštitniku i svetitelju kojem se vernici obraćaju za pomoć i blagoslov.

Da li je Mitrovdan posna slava?

Na Mitrovdan, post se drži samo ako praznik pada u sredu ili petak. U tom slučaju, trpeza je posna, jer su to dani u kojima pravoslavni vernici tradicionalno poste. Ako Mitrovdan padne bilo kog drugog dana u nedelji, slavska trpeza može biti mrsna, pa se služe tradicionalna jela bez ograničenja u vezi sa mesom ili mlečnim proizvodima.

Ako Mitrovdan padne u sredu ili petak – posti se, i trpeza je posna.

Ako padne u bilo koji drugi dan – trpeza je mrsna, i nije obavezno postiti.

Mitrovdan ne spada u strogo zapovedne postne dane u crkvenom kalendaru, pa je ovo pravilo postavljeno da se poštuju osnovni postni dani srede i petka, a ne specifično zbog samog praznika.