Iako vam se čini kao prilično istražena teritorija o kojoj znate baš sve i videli ste svaki detalj, ne dozvolite da vas to zavara jer tvrđava krije tajne koje do danas nisu razjašnjene i o kojima znamo samo oprečne informacije, neretko samo legende.

Hiljade ljudi dnevno sa prelepog vidikovca na Kalemegdanu posmatra ušće, ali retko ko primeti lik isklesan na obližnjem kamenu koji nosi naziv jednostavno - Ušati Đoka. Deca se redovno sastaju na klupici "kod Ušatog Đoke", ali ni istoričari, ni arheolozi, ni zaposleni u "Beogradskoj tvrđavi" ne znaju ništa o Ušatom Đoki, iako ga vode na spisku spomenika.

Niko ni danas sa sigurnošću ne može da kaže ko je Ušati Đoka, ko mu je napravio spomenik i kada, ali pretpostavlja se da je reljef nastao posle Drugog svetskog rata.

Da li je Đoka stvarna osoba ili samo predmet mašte - takođe nije sasvim jasno. Prema jednoj verziji, Ušati Đoka bio je jedan od najpoznatijih uličnih zabavljača na Kalemegdanu.

"Ušati Đoka" bio vampir

Po drugoj verziji, manje verovatnoj, Ušati Đoka je bio - vampir.

Prema trećoj verziji novinara Dragana Jakovljevića, to je delo vajara amatera. Naime, kada je Jakovljević 1996. pravio dokumentarnu emisiju "Beogradske priče", na snimanju na Kalemegdanu u sitne sate video je starijeg čoveka niskog rasta kako kleše kamen u bedemu.

- Kada sam ga upitao šta radi, rekao je da "oživljava lik u kamenu", a onda me pitao da li me reljef možda podseća na njega. Rekao mi je i svoje ime, ali sam ga posle toliko godina zaboravio. Znam samo da mi je rekao da je amater u tome - rekao je Jakovljević pre nekoliko godina za Blic.

Međutim, pitanje zašto je ovaj spomenik poneo naziv "Ušati Đoka", ostaje i dalje misterija.

Povezane vesti