Neki lekari se specijalizuju za palijativnu negu, što znači da su obučeni da brinu o ljudima sa teškim bolestima, uključujući i one za koje, nažalost, nema nade za oporavak.

Bilo da je u pitanju oslobađanje pacijenata od bola, upravljanje njihovim simptomima ili jednostavno pružanje saosećajnog sluha, ovi heroji rade sve, uključujući i dr Simran Malhotru.

Ona je više od deset godina u medicinskom svetu i negovala je hiljade pacijenata u njihovim poslednjim trenucima tokom godina. Dr Malhotra je trostruko sertifikovana lekarka interne medicine, hospis i palijativne nege, kao i trener za medicinu životnog stila, pa gotovo sve aspekte ovog posla pokriva sa velikom stručnošću.

Lekarka iz Sjedinjenih Američkih Država objasnila je da je tokom svoje karijere mnogo naučila od svojih pacijenata, uključujući i to za čime najviše žale, kada se nalaze na samrtnoj postelji.

Neizbežno, ovo iskustvo je uticalo na način na koji ona vodi sopstveni život, a dr Malhotra se nada da može ohrabriti i druge da poslušaju mudre reči koje je čula tokom svoje karijere.

Objašnjavajući kako je završila u palijativnoj nezi, ispričala je za Health Digest:

- Sećam se jedne od svojih prvih smena tokom specijalizacije interne medicine, kada sam radila u intenzivnoj nezi. Toliko sam saosećala sa pacijentima i njihovim porodicama, jer sam imala utisak da nisu dobijali dovoljno vremena i pažnje od medicinskog tima. Za mene je palijativna nega bila prekretnica. Kada sam prvi put radila na toj rotaciji, mogla sam da sednem s porodicom, razumem njihove ciljeve, nade i strahove, i to mi je omogućilo da se povežem s njima i pružim najpersonalizovaniju i saosećajniju negu moguće.

S ovakvim stavom nije iznenađenje što se pacijenti osećaju prijatno da s njom dele svoje poslednje misli.

Objasnila je da većina ljudi govori o tome da li osećaju da su ostvarili sve što su želeli u životu.

Dr Malhotra je rekla:

- Primetila sam da moji stariji pacijenti često izgovaraju stvari poput: ‘U miru sam’ ili ‘Živeo/la sam dobar život.’ S druge strane, kod mojih mlađih pacijenata retko ko otvoreno izgovara konkretne reči. Obično kažu nešto poput: ‘Nisam spreman/na da umrem, imam još toliko toga što želim da uradim.’

Međutim, ne smatra da je uzrast razlog za ovu razliku.

- Mislim da to ima manje veze s godinama, a više s osećajem da posao nije završen - nastavila je dr Malhotra.

Objasnila je:

- Stariji su imali više vremena da žive svoj život... Mlađi, s druge strane, još su u procesu življenja. Imaju toliko potencijala i snova koje tek treba da ostvare. Zbog toga im je teže da se pomire sa svojom smrtnošću i izgovore reči prihvatanja.

Za one koji bi možda imali problem da započnu razgovor u ovakvim okolnostima, dala je savet o tome šta bi mogli reći.

Dr Malhotra poziva ljude da se fokusiraju na „jednostavne stvari koje najviše znače“ u poslednjim trenucima pacijenta, poput toga da im kažu da ih vole, da im zahvale ili da zatraže oproštaj.

- Kada trenutak smrti postane blizu, podstičem sve svoje pacijente i njihove porodice da podele stvari koje su im najvažnije. Te reči mogu značiti svet nekome u njihovim poslednjim trenucima, i iz prve ruke sam videla koliku razliku to može napraviti - zaključuje doktorka. 

Povezane vesti