Navikli smo da nam meteorolozi na osnovu raznih merenja daju vremenske prognoze, međutim, etnolog Jelena Milićević otkriva da postoje i takozvana narodna predviđanja vremena:

- U narodu se kaže ne daj bože zelenog Božića, zelen Božić, beo Vaskrs.Srpska tradicijska kultura je, kao i ostale tradicijske kulture veoma vezana za neke poželjne, odnosno očekivane oblike ponašanja, kako prirode, tako i ljudi. Božić, s obzirom na to da se proslavlja 7. januara, u jednom zimskom mesecu, apsolutno je očekivano da tada postoji sneg, da je hladno. Izostanak snega, hladnog vremena, odnosno tog očekivanog obrasca ponašanja prirode, menja automatski i celu godinu. Tako da, ako nam je Božić bio lep i vedar, znači da će nam na Đurđevdan, jedan prolećni svetac biti hladno, odnosno sneg - kaže Jelena i otkriva dalje:

- Postoji verovanje i praksa beleženja 12 dana pre Božića. Dakle počevši od ponoći 25. na 26. decembar. Tumače se dani kakvi su bili i kakvi će meseci naredne godine biti. Tako da 26. decembar predstavlja januar sledeće godine, 27. decembar - februar i sve tako do 6. januara. Beleži se na taj način što se posmatraju vremenske prilike u intervalu od ponoći do 6 sati ujutru, zatim od 6 do podne, od podneva do 18 časova i od 18 do ponoći. Beleže se vremenski uslovi napolju i tako se tumači kakve će nedelje, odnosno meseci sledeće godine biti. Ako tokom nekog dana koji predstavlja avgust, jun, jul bude sneg, što je sasvim očekivano u zimskim mesecima, kada se oni beleže, znači da će tih letnjih meseci biti kiša, odnosno ako je vedro, znači da će biti toplo. 

Kako se vreme tumači na Krstovdan i Bogojavljenje, ali i da li nam životinje mogu predvideti vreme, saznajte u snimku:

Povezane vesti