Počinje Vaskršnji post – sprema se kuća i započinju važni poslovi

Pravoslavni vernici obeležavaju početak Vaskršnjeg posta. Ovaj post naziva se i Veliki i Veligdanski, zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja. Naziva se i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusa Hrista.

Vaskršnji post uvek počinje u ponedeljak - prvi ponedeljak posta naziva se Čisti, kao i prva sedmica posta, piše RTS.

Uz uzdržavanje od jake i mrsne hrane, još važnije za post je uzdržavanje od gneva, loših misli i dela.

Običaj je da se tokom prve - Čiste nedelje, sprema cela kuća. Veruje se da je danas dobro započeti velike poslove, jer će biti uspešni.

Vaskršnji post traje 48 dana, i najduži je post u toku godine, koji se završava praznikom Vaskrsenja.

Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina.

Takođe, na praznike Blagovesti i Cveti može da se jede riba.

U našem narodu je poznato da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi.

Tokom Velikog posta vernici pristupaju pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da dostojno dočekaju najveći hrišćanski praznik.

Uskršnji post traje sedam nedelja, a svaka od njih nosi poseban naziv i određena pravila:

Ilustracija; Foto: Romanova Elizaveta/Shutterstock

Prva nedelja – Čista nedelja

Ova sedmica poznata je i kao Todorova ili Teodorova nedelja. Tokom njenih prvih dana izbegava se loženje vatre i priprema svežih obroka, pa se jede hrana spremljena unapred, piše Magazin Novosti.

Druga nedelja – Pačista nedelja

Ova nedelja podrazumeva strog post na vodi od ponedeljka do petka, dok je subotom i nedeljom dozvoljena hrana pripremljena na ulju.

Treća nedelja – Krstopoklona nedelja

Ove nedelje vernici se poklanjaju Časnom krstu, dok se u duhovnom smislu nastoji odupreti svim iskušenjima.

Četvrta nedelja – Sredoposna nedelja

U ovoj sedmici poseban akcenat stavlja se na čuvanje jezika – izbegavaju se ružne reči, čak i u šali, a vreme se posvećuje radu i duhovnom uzdizanju.

Peta nedelja – Gluva nedelja

Ova nedelja dobila je ime po ćutanju i pokajanju, jer predstavlja vreme duboke unutrašnje sabranosti. Crkva u ovoj fazi posta zabranjuje zabave, pesmu i veselja.

Šesta nedelja – Cvetna nedelja

Biljke i cveće imaju poseban značaj u ovoj sedmici. Veruje se da u ovom periodu ne treba sejati biljke koje cvetaju, jer neće doneti plod. Ovih dana tradicionalno se pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.

Sedma nedelja – Stradalna nedelja

Poslednja sedmica pred Vaskrs posvećena je strogom postu, molitvi i pokajanju, kao priprema za najveći hrišćanski praznik.