Da li je pomeranje sata štetno po zdravlje i kada će njegova praksa biti ukinuta u Srbiji?

U poslednjoj nedelji oktobra, tačnije 30. oktobra u 03:00 čeka nas pomeranje sata i početak zimskog računanja vremena. Tada se završava letnje računanje vremena, koje je počelo 27. marta, i u noći između subote i nedelje (u poslednjoj nedelji oktobra) treba vratiti časovnike jedan sat unazad.

Letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena je praksa pomeranja satova unapred za jedan sat tokom letnjih meseci, kako bismo mogli da jedan sat duže uživamo u dnevnoj svetlosti. Letnje računanje vremena počinje u poslednjoj nedelji marta između subote i nedelje.

Vreme se obično pomera za jedan sat unapred, i ono doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.

Zimsko računanje vremena

Nakon letnjeg računanja vremena, krajem oktobra iste godine vraćamo se na zimsko računje vremena. Ono počinje u poslednjoj nedelji oktobra, između subote i nedelje, i pomera se jedan sat unazad.

Zimsko računanje vremena je “prirodno”, astronomsko, i ako bismo sasvim prešli na letnje, nikada više nijedan Sunčev sat u zemlji ne bi pokazivao tačno vreme. Uvođenjen zimskog računanja vremena zasnovano je na astronomskoj okolnosti da u decembru Sunce izlazi prekasno, a leti prerano, tako da se zbog životnog ritma ljudi leti “gubi” skoro dva sata dnevnog svetla.

Pomeranje sata u Srbiji - Zakon o računanju vremena

Pomeranje sata i letnje računanje vremena u Srbiji je uvedeno 27. marta 1983. godine u skladu sa odlukom Evropske unije. Potreba za tačnim vremenom i uvođenjem Zakona o računanju vremena postoji u čitavom nizu oblasti, a precizno merenje vremena je od velikog značaja za nacionalnu odbranu i bezbednost, sprovođenje zakona, telekomunikacije, IT tehnologije, PTT službu, za ekonomsku korist, za bolje funkcionisanje jedinstvenog tržišta, transporta, metrologije, seizmologije, naučno-istraživačkih radova…

U Ministarstvu privrede Srbije objašnjavaju da se zakon u našoj zemlji usklađuje sa regulativom u EU, najavljujući da će Republika Srbija pratiti svaku promenu. Potreba Republike Srbije za Zakonom o računanju vremena je važna jer na taj način definiše zakonsko vreme u državi, odnosno uspostavljanje jedinstvenog vremena na celoj teritoriji Republike Srbije.

Predlog Evropskog parlamenta o ukidanju sezonskom pomeranju sata

Iako je Evropska komisija pre četiri godine dala predlog o ukidanju sezonskog pomeranja sata, i mnoge ankete su se sprovodile na tu temu, saglasnost još uvek nije postignuta. Evropski parlament je u martu 2019. izglasao da se naredne godine ukine pomeranje sata dva puta godišnje, a države članice su dobile rok od godinu dana da se izjasne. Međutim, 2020. usledila je pandemija korona virusa, i u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiološke mere, tako da se pomeranje sata i računanje vremena u tom momentu nisu prepoznale kao jedan od prioriteta.

Odluka da li će ukinuti pomeranje sata najviše treba da zavisi od geografskog položaja države.

Kako pomeranje sata utiče na ljudsko zdravlje?

Da li će nas sat vremena spavanja duže u nedelji 31. oktobra osvežiti ili poremetiti? Kad je reč o pomeranju sata, ovo pitanje je jedno od ključnih.

Pomeranje časovnika za jedan sat unapred/unazad nije pogodno za meteoropate i hronične bolesnike, ali ova praksa može da smeta i kompletno zdravim ljudima. Vreme generalno utiče na raspoloženje ljudi, pogotovo kada dođe jesen. Dan je kraći i popodneva su tmurna i hladna. Kada je manje Sunca, ljudi se osećaju razdražljivo, a pomeranjem sata dan još kraće traje, pa to sve ostavlja posledice po psihološka stanja ljudi.

Psiholozi ističu da svaki čovek ima neki svoj “unutrašnji sat”, odnosno svoj ritam i kada se on poremeti treba vremena da se vrati u prethodno stanje. Naš “unutrašnji sat” i naš organizam ne mogu da znaju spoljašnje promene (u ovom slučaju sezonsko pomeranje sata). Organizmu je potrebno vreme da se adaptira.

Uskoro nam se bliži prelazak na zimsko računanje vremena i svi su svesni da se tada dešava da mnogi (zaposleni) praktično ne vide dnevnu svetlost tokom dana.

To sve utiče negativno na našu psihu i bioritam, ali i na zdravlje, jer je Sunce važan izvor vitamina D.

Meteoropatama i hroničnim bolesnicima potrebne su bar dve nedelje da se vrate “u stanje normale” nakon vraćanja sata. Same promene godišnjih doba utiču na psihu, a kako neće pomeranje sata.

Promene raspoloženja, glavobolja, razdražljivost

Ilustracija Foto: amenic181/Shutterstock

Promene raspoloženja, bezvoljnost, razdražljivost i glavobolje su osnovne I neizbežne posledice sezonskog pomeranja sata.

Pojedini stručnjaci smatraju da ne vide svrhu pomeranja sata na zimsko i letnje računanje vremena. Psiholozi smatraju da svako treba da sluša svoj unutrašnji ritam i časovnik kada će se i kako buditi ujutro.

Opšte je poznato da ljudi generalno vikendom vole duže da spavaju i da odmaraju tim neradnim danima, jer znaju da ne m oraju da ustaju rano i odlaze na posao. Ljudima treba oduška i sloboda da umeju sami da procene kada bi trebalo da se bude na svoje radne i neradne dane.

U kojim zemljama je ukinuto pomeranje sata?

Države Evrope koje više ne praktikuju sezonsko pomeranje sata su Island, Belorusija, Rusija, Gruzija, Jermenija, Sirija, Jordan, Izrael i Turska.

Veliki šok Evropa je doživela kada je Rusija ukinula sezonsko pomeranje vremena, pošto je to država koja se prostire kroz 11 vremenskih zova. Zahvaljujući odluci predsednika Vladimira Putina, stanovnici Rusije od 2014. godine više ne moraju da navijaju sat dva puta godišnje.

Kada je reč o Americi, dve američke države Arizona i Havaji su odustale od pomeranja sata, usvojivši samo zimsko računanje vremena. Kanadske provincije Saskačevan i Jukon su u međuvremenu usvojile trajno lertnje računanje vremena.