Danas je Sveti Andrej Prvozvani: Praznik na koji se sprema „Mečkina povojnica“; dan brojnih običaja, ali i zabrana

Svake godine 13. decembra po novom kalendaru, odnosno 30. novembra po Julijanskom i bogoslužbenom kalendaru, srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog apostola Andreju Prvozvanog.

Ko je bio Sveti apostol Andrej Prvozvani?

Prvi Hristov apostol nazvan prvozvani, bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja. Andrej je Novozavetna ličnost, a sam Isus Hrist ga je prvog pozvao da bude njegov učenik i apostol. Tako je nazvan Prvozvani, jer je pre svih apostola postao sledbenik i učenik Hristov.

Rođen je u jevrejskom mestu Vitsaida oko 6 godine p.n.e., a po zanimanju je bio ribar. Nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista i pozvao svoje učenike da slede Hrista rečima: „Gle, jagnje Božje“, Andrej je bio jedan od prvih koji je to učinio, zajedno sa bratom Petrom i jevangelistom Jovanom.

Misionarski putevi prvog apostola

Foto: Sebastian_Photography/Shutterstock

Posle Isusove smrti, vaskrsenja i vaznesenja, Andrej je zajedno sa ostalim apostolima, na dan Pedesetnice primio Duha Svetoga u vidu ognjenog jezika, a kako je kockom određivano u kojim će zemljama propovedati jevanđelje, on je dobio: Vizantiju,Trakiju, dunavkse zemlje, Rusiju i oblasti oko Crnog mora, zatim Grčku, Epir i Peloponez, gde je i stradao.

Naime, prilikom posete Peloponezu, apostol Andrej je u gradu Patri iscelio čoveka, nakon čega je većina stanovnika toga grada primila hrišćanstvo. Među njima su bili i brat i žena carskog namesnika Egeata, koji je momentalno naredio da se Andrej uhapsi i stavi na muke. Ubrzo nakon toga, naredio je da ga živog razapnu na krst.

Poslednje reči prvog apostola

Andreja je bio razapet na kosom krstu. Okupljeni narod koji mu je dolazio na poklonjenje, hteo je da ga skine sa krsta, ali im vojnici to nisu dozvolili. Pred smrt, apostol Andrej se pomolio i izgovorio reči koje su ostale zabeležene: "Gospode Isuse Hriste, ne dopusti da me skinu s krsta, na kome visim radi imena Tvog, nego me primi, Učitelju moj: Tebe zavoleh, Tebe poznah, Tebe ispovedam, Tebe videti želim, što jesam Tobom jesam. Gospode Isuse Hriste, primi u miru duh moj, jer već je vreme da dođem k Tebi i da gledam Tebe, za kojim silno čeznem! Primi me, Učitelju Blagi, i učini da ne budem skinut s krsta pre no što Ti primiš duh moj!". Nakon što je izgovorio ove reči, Sveti apostol Andrej Prvozvani je preminuo, kako knjige pišu, novembra meseca 62. godine.

Mošti Svetog Andreja Prvozvanog

Foto: mountainpix/Shutterstock

Po naređenju cara Konstantina, mučenik Artemije je mošti svetog apostola Andreja preneo u Carigrad. Kako je zapisano, glava svetitelja je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu, dok se deo moštiju nalazi u Grčkoj. Baš kao što je za života isceljivao uboge i bolesne, veruje se da i dan danas njegove čudotvorne mošti pomažu u izlečenju.

Kako se obeležava ova slava?

Sveti Andrej Prvozvani slavi se kao krsna slava, a kako ovaj praznik pada u vreme Velikog Božićnog posta, trpeza uvek mora biti posna. Ovo je ujedno i slava beogradske opštine Voždovac, a kao svog zaštitnika proslavlja ga i dom Karađorđevića i to iz vremena Prvog srpskog ustanka, kada se vožd Karađorđe 1806. Godine zavetovao Svetom Andreju, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.

Zajednica i tradicija proslave Svetog Andreja

Svetac je mučenički postradao na krstu u obliku ćiriličnog slova “X” koji se i danas naziva Andrejin krst. U Rusiji postoji orden Svetog Andrije (najviši po rangu od svih ordena), a i u Srbiji se davnih dana na vojničke zastave stavljala njegova slika. Andrijevdan se nekada u Srbiji praznovao kao narodni praznik, jer je na taj dan za vreme Karađorđevog ratovanja protiv Turaka oslobođen Beograd, a na isti dan su kasnije proglašena narodna prava koja su Srbi od izvojevali od Turaka.

U dvorskoj crkvi Karađorđevića, koja je posvećena Svetom Andreju Prvozvanom, služi se liturgija u prisustvu arhijereja SPC i članova porodice Karađorđević. A slavski obred služi se obično u Plavom salonu Starog kraljevskog dvora.

“Mečkina povojnica” - Običaji, verovanja i zabrane na današnji dan

Prema narodnom verovanju, Sveti Andrej razgovara sa velikim životinjama i smatra se njihovim zaštitnikom. Legenda kaže da on kroti medvede kao pse, te da svetom putuje jašući upravo na ovoj zveri. Veruje da na današnji dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, i baš zbog toga danas nikako ne valja ići u lov na njih. Uoči ovog praznika u nekim delovima Srbije kuvao se kukuruz za medvede ili se spremao poseban kolač, tzv. mečkina povojnica, kojom su se navodno vezivale čeljusti medvedima, kako ne bi klali stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkin dan. Na današnji dan, takođe, valja jesti kukuruz.

Isto tako, za ovaj praznik se vezuju i brojne zabrane, pa se tako u Šumadiji ne štavi koža, niti se sa njom bilo šta radi, dok se u Homolju ne radi se ništa sa odećom kako je mečke ne bi pocepale. Kao i za brojne druge praznike, danas ne bi trebalo prati, peglati, ušivati, niti raditi bilo šta sa odećom.