Danas je Sveti Ilija Gromovnik, svetac koji izaziva strahopoštovanje i najavljuje promene: Običaji su brojni, ali jedan je posebno važan!

Praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, a za ovog sveca vezuju se brojni običaji i veliko strahopoštovanje vernika. Praznuje se liturgijski i osveštavanjem slavskih kolača i žita.

Život Svetog Ilije

Sveti Ilija se smatra se jednim od najvećih proroka u hrišćanstvu. Rođen je gradu Tesvitu u 9. veku pre Hrista (816. godine), zbog čega je nazvan Tesvićanin. Kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah video je oko sina anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je označilo njegov plameni karatkera i ognjenu silu.

Mladost proveo u razmišljanju i molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja bio je žrtva progona izraelskog cara Ahave i njegove žene Jezavelje. Predanje kaže da se Ilija suprotstavio caru i prebacio mu otpadništvo i predvidevši sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova.

Oličenje strogoće i etičkih vrednosti

Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti. Prisutan je i u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo, vezujući ga tako za nastanak nove vere i za novi Hristov dolazak. Veruje se da je Sveti Ilija bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere. Upravo zbog toga je lik Svetog Ilije oslikan na preobraženskim ikonama.

On će, prema predanju, biti preteča drugog dolaska Hristovog, pa će se pred kraj sveta opet javiti, da suzbije silu Antihristovu.

Sveti Ilija gromovnik vatrenim kočijama jezdi nebom

Foto: Zvonimir Atletic/Shutterstock

Sveti Ilija se smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa se praznuje s velikim strahopoštovanjem. Veruje se da nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo.

Prema narodnoj tradiciji, on se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina zapravo predstavlja tutnjavu njegovih kola kojima se vozi kroz oblake.

Strah od Ilijinih gromova

Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Veruje se da je upravo Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će biti suša. Zato se do dana današnjeg u seoskim krajevima zadržao običaj da se na današnji praznik nikako ne radi u polju, kako se ne bi navukao gnev svetitelja.

Običaji i verovanja na Svetog Iliju

Na Svetog Iliju u velikom broju gradova i sela po Srbiji organizuju se vašari, a mnoge porodice ga slave kao krsnu slavu.

Ako danas zagrmi, veruje se da će propasti čitav ovogodišnji rod oraha i lešnika.

Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Još se veruje i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udara, jer to znači da se upravo na tom mestu krije nečastivi.

Na današnji dan zbog zdravlja bi valjalo konzumirati med. Nekada je običaj bio da majke mažu decu medom kako bi cele godine bila zdrava.

Osim toga, mnogi roditelji deci daju ime po ovom svetitelju, jer je simbol snage i neustrašivosti.

“Od Svetog Ilije, sunce sve milije”

Čuvena narodna izreka "od Svetog Ilije, sunce sve milije", ima za cilj da današnji praznik označi kao prekrentnicu i kraj letnjih vrućina. Šta više, kaže se da je danas do podneva leto, a od podneva jesen.

Zbog toga se, prema verovanju, od danas više ne treba kupati u rekama.

Pogledajte šta o običajima na Svetog Iliju kaže sveštenik Dragan Radovanović:

Ognjena Marija i Sveti Ilija

Blaga Marija, po narodnom verovanju, bila je sestra Svetog Ilije Gromovnika. Po običajnom kalendaru, danas se ne radi u polju, niti u kući.

Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih neće odbiti.

Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru. Među Srbima je izuzetno poštovan praznik. Naime, 4. avgust u stvari je spomen na Mariju Magdalenu. Bila je rodom iz gorskih predjela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila to ime.