Dan sećanja na misionarstvo i vizionarstvo braće iz Soluna iz vremena jedinstvene hrišćanske crkve obeležava se i u drugim slovenskim zemaljama.

Ćirilo i Metodije ostali su upamćeni kao "slovenski apostoli", koji su stvorili glagoljicu, prvo pismo Slovena.

Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije postavili su temelje slovenske pismenosti. Bilo je to prvo političko osvešćivanje Slovena u istoriji.

Od 2019. godine, 24. maj se obeležava kao državni praznik – Dan slovenske pismenosti i kulture.

Za ovaj crkveni praznik ne vezuju se neki posebni narodni običaji, ali je od neprocenjivog kulturnog i civilizacijskog značaja za Srbe i Slovene uopšte.

Dan Ćirila i Metodija, odnosno samo Ćirilovo ime neposredno se povezuje za ćirilicu. Ali, nasuprot široko uvreženom mišljenju, ovaj vizantijski miisionar nije osmislio ćirilicu, već njenu slovensku prethodnicu – glagoljicu.

Zaštitnici Evrope

Papa Jovan Pavle II je Ćirila i Metodija 1980. godine proglasio svecima zaštitnicima Evrope, a po Ćirilu je nazvan oko 1.505 metara visok planinski vrh na ostrvu Livingston, koje se nalazi u arhipelagu Južnih Šetlandskih ostrva na Antarktiku.

Ćirila su kanonizovale obe hrišćanske crkve, ali ga praznuju različitim datumima, pravoslavna 27. februara (Sveti Kiril slovenski - Ćirilovdan) i danas (Sveti Ćirilo i Metodije), a katolička 14. februara.

Narodna banka Slovačke uvela je kovanicu od dva evra s likovima Ćirila i Metodija 2013. godine, koju je i UNESCO proglasio godinom Ćirila i Metodija, piše Mondo.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.