O šopingu u Istanbulu smo vam već pisali, a drugi deo naše avanture podrazumevao je “težak rad” - isprobavanje svih mogućih i nemogućih đakonija otomanske kuhinje.

Već prvi slasni zalogaji nagovestili neviđeno gastronomsko iskustvo

Druženje i upoznavanje sa kolegama iz regiona započeli smo u restoranu Sirali. Udoban i romantičan moderni ambijent, savršeno je dopunjen tradicionalnim elementima, kako u enterijeru, tako i specijalitetima koje je ljubazno osoblje konstantno iznosilo pred nas. Sofre su se samo smenjivale, a raskošni mirisi opijali um.

Foto: Emina Smaka

Bilo je tu svega – od šarenih salata sa povrćem, orašastim plodovima i narom, salate od jogurta, plavog patlidžana i opet nara, preko spektakularnih humusa i umaka, do sočnih kebaba, jagnjećih kotleta i lokuma, ali i tartar bifteka “a la turka”. Za njega važi pravilo da komadić mesa obmotate listom zelene salate, a potom na tako pripremljen “paketić” iscedite malo limunovog soka… Možda smo nešto zaboravili da pomenemo, ali jedno je sigurno - naša nepca neće zaboraviti ni jedan slasni zalogaj.

Foto: Emina Smaka

Simfonija za pamćenje

Pošto je božanstvena hrana napunila naše stomake, preostalo je zadovoljimo i neke druge apetite. Glad za kulturnim dešavanjima brzo smo utolili na trgu Taksim gde poput ahitektonske zvezde sija rekonstruisani i osavremenjeni Ataturk kulturni centar. Naši divni domaćini, poveli su nas na uzbudljivu koncertnu fuziju, a istanbulska filharmonija i njihovi gosti džezeri, ispunili su dvoranu notama ljubavi.

Tradicionalni turski doručak – nepregledni sto i nezaboravno iskustvo

Sledeće jutro počinje neočekivano rano, jer Turska sada “žuri” dva sata ispred Srbije. Ipak, ništa nam ne pada teško, jer ćemo uskoro iskusiti pravi, tradicionalni turski doručak! Uostalom, oči se brzo razbude kada ispred sebe vide sve lepote Istanbula, Dolmabahče palatu, užurbane brodove na uzburkanom Bosforu...

Kapija Dolmabahèe palate

Prolazak pored besprekorno uređene obale Arnavutkoja i starih zgrada sa prepoznatljivim drvenim fasadama koje ovom kvartu daju posebnu draž, najavio je našu sledeću destinaciju - Bebek, luksuzan i šarmantni deo grada u kom se nalazi restoran Divan.

Malo je reći da je doručak koji nam serviraju obilan, on nema ni početak ni kraj, a na stolu “od ptice mleko” – sirevi, šunke, jaja, pite, bureci, kobasice, đevreci, pa masline, sosići, povrće, voće… Pažnju nam je privukla jedna jako zanimljiva kombinacija – turski kajmak (koji po ukusu podseća na maskarpone sir) sa medom u saću! Sve to namažete na sveže pecivo i nemoguće je da vam se ne svidi!

Dok konobari lete oko nas i dosipaju vreo čaj u staklene čaše prepoznatljivog oblika, mi, hipnotisani šarenilom stola i pogledom na Bosfor, već tada odlučujemo da ćemo preskočiti ručak.

Večera s pogledom na - SVE!

I zaista je bilo tako, preskočili smo ručak, ali je zato večera počela ranije i to na krovu Haze hotela gde se nalazi luksuzni restoran Mükellef.

Na koju god stranu da se okrenete – pogled je spektakularan – gradska vreva i Galata kula sa jedne strane, Aja Sofija, Topkapi palata, Sulejmanova i Plava džamija s druge, a sa treće – Azija! Ceo grad na dlanu i ponovo obilna trpeza prepuna raznoraznih mezetluka.

Veèera sa "pogledom od milion dolara"

Ipak, našu pažnju pre svega okupira brancin u crvenom sosu koji je ostavio bez teksta sve koji su ga izabrali za glavno jelo, čak i nas koji ne volimo crvene soseve. Neponovljivo iskustvo za sve prave gurmane, a o tome koliko su nas hrana i pogled opčinili, najbolje govori činjenica da smo upravo na ovom mestu napravili najmanje fotografija! Ok, delimično i zbog romantičnog, prigušenog svetla.

Brancin u crvenom sosu; Foto: Branka Bajiæ

Lagani doručak na 7. spratu

Novi dan donosi nova uzbuđenja, ali i nove ukuse kojima se unapred radujemo. Sve počinje na poslednjem spratu hotela The Artisan Istanbul MGalery u kom je naša novinarska ekipa odsela. Doručak bogat i ukusan, a pogled uprkos tmurnom i oblačnom danu, spektakularan.

Foto: Emina Smaka

Odlučujemo se za nešto laganiji doručak - šolju ajrana (tradicionalni turski napitak koji podseća na jogurt), pecivo i sveže voće.

Ni tmuran dan nije mogao da pokvari ugoðaj sa 7. sprata; Foto: Emina Smaka

Degustacija na Kadikoj pijaci i doner na ulici – apsolutni “must have”

Ako želite da vidite kako diše Istanbul, savetujemo vam da posetite azijsku stranu grada, koja je malo relaksiranija kada je reč o broju turista. Prelazak preko jednog od mostova učiniće da se osećate kao da ste u nekoj turskoj seriji, a već sam ulazak u gradsku vrevu Kadikoja daće vam jasniju sliku o tome kako ovdašnji stanovnici zaiste žive.

Nedelja na Kadikoj pijaci bila je neverovatno iskustvo. Voće i povrće kao sa slike, samo što ova slika ima i ton, tačnije - i miris i ukus!

Po preporuci naših domaćina svraćamo u prodavnicu u kojoj kupuju samo lokalci. Isprobavamo najrazličitije vrste maslina i sireva, ukiseljenu ribu i plodove mora koji su ovde specijalitet... Autentično iskustvo, zaokružili smo jednim „običnom“ odlaskom u fast food na tradicionalni doner. Bio je to pun pogodak!

Turska kafa kuvana na vrelom pesku, sok od nara, peèeno kestenje, vruæi ðevreci... Jedinstvena i neponovljiva ponuda svega!

Generalno, na šetalištima i uličnim štandovima možete naći svakojake đakonije - od kebaba, školjki sa limunovim sokom, pilava sa piletinom, đevreka, preko pečenog kestenja i kukuruza, sladoleda i baklavi, do kafe kuvane na pesku i sveže ceđenog soka od nara. Sve preukusno i po izuzetno povoljnim cenama.

Èaj - uvek i svuda

Moderni umetnički predah

Posle duge šetnje Kadikojem, usledila je petnaestominutna vožnja brodom uz šolju toplog čaja, a potom još jedna kulturna injekcija. Ovog puta u vidu posete muzeju savremene umestnosti - Istanbul Modern smeštenom u Galata portu.

Ne samo što vredi videti sva važna i zanimljiva dela koja se u njemu nalaze, pozicija muzeja muzeja je takva da zaista širi vidike – moderni koncept umetnosti u kombinaciji sa istorijskim znamenitostima čiji se obrisi naziru kroz prozore muzeja, baš kao i plavetnilo Bosfora sa svih strana, ni jednog posetioca neće ostaviti ravnodušnim.

Kako je počelo, tako se i završilo – preukusno

Predivno druženje završavamo u restoranu Cabbar, mestu koje između ostalog privlači i poznate ličnosti, kako zbog ukusne hrane, tako i zbog predivnog ambijenta.

Na ovom gastronomskom putovanju smo već navikli da na trpezi ima svega u izobilju, a tako je bilo i ovog puta.

Foto: Branka Bajiæ

Specijaliteti sa roštilja su nas posebno oduševili, baš kao i čuveni lahmadžun iliti “turska pica” kako je neki nazivaju, iako po ukusu, sa picom zaista nema dodirnih tačaka.

Foto: Branka Bajiæ

Kako je Turska jedan od najvećih proizvođača grožđa na svetu, veče, ali i celokupnu gastronomsko-modnu avanturu po gradu na Bosforu, zaokružili smo čašom belog vina autohtone turske sorte narindže kojom smo nazdravili za ponovne međusobne susrete i skoro druženje sa Istanbulom.

Foto: Branka Bajiæ

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.