Dr Keli kaže da svako od nas ima svoj "telesni sat", poznatiji kao cirkadijalni ritam. Ovaj telesni časovnik je unapred programiran i ne može se promeniti, tako da forsiranjem da se svaki dan budimo ranije nego što su naši organi i mozak spremni, znači da se borimo protiv našeg unutrašenjeg časovnika i to ima loše posledice po naše zdravlje.

Ovaj naučnik veruje da je nedostatak sna internacionalni problem i da, kao što je pomenuto ranije, može biti opasno po naše zdravlje. Na primer, početak rada na poslu pre 10 ujutru može dovesti do lišavanja od sna i emocionalnog i fizičkog stresa, koji opet mogu dovesti do još opasnijih zdravstvenih rizika.

On je svoju teoriju testirao u jednoj školi u Velikoj Britaniji gde je pomerio početak časova sa 8.30 na 10 ujutru. Došao je do zaključaka da su se nakon nekog vremena popravili nivo prisustva na časovima i generalna produktivnost učenika. Boljitak je uočen i na ocenama učenika.

I zbog čega se onda i dalje mučimo?

Pa, osmočasovni radni dani su stvoreni početkom 20. veka da bi se maksimizovala produktivnost fabrika. Oni nisu uzeli u obzir ljudski telesni sat, koji, naravno, treba da bude usklađen sa sunčevom svetlošću, a ne sa rasporedom šefova.

Nažalost, još uvek smo zaglavljeni u starom sistemu i ne razmišljamo o tome šta naše telo prirodno želi. Kada bi svi slušali svoja tela i prirodno se probudili, njihov rad bi bio mnogo produktivniji i usredsređeniji, a sveukupno bi bili srećniji.

Izvor: Stil

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.