Šta je medijator i u čemu sve može da nam pomogne

Sigurno ste do sada čuli da se za rešavanje sporova u najrazličitijim oblastima drušva koriste usluge medijatora, a da li znate ko su zapravo medijatori i šta je njihova uloga? Kako izgleda proces medijacije i zbog čega je ovo brža, jeftinija i manje „neprijateljska“ praksa za rešavanje spororva od sudskog postupka? Otkrivamo vam sve pojedinosti...

Šta je medijator?

Medijator je osoba koja deluje kao neutralna treća strana u sukobu, pregovorima ili sporu između dve ili više strana. Glavna uloga medijatora je da olakša komunikaciju, podstakne saradnju i pronađe rešenje koje je prihvatljivo svim stranama uključenim u sukob.

Medijator ne donosi odluke umesto strana, već im pomaže da postignu sopstveni dogovor. On nepristrasno sluša i razume stavove i interese svih učesnika, pomaže im da identifikuju zajedničke ciljeve, podstiče dijalog i kreativno razmišljanje.

Glavna svrha medijacije je postizanje dogovora ili sporazuma koji će zadovoljiti sve strane, bez sudskog postupka. Medijacija pruža svim stranama veću kontrolu nad procesom i omogućava im da sami učestvuju u pronalaženju rešenja, čime se poboljšava šansa za održivo i dugoročno zadovoljavajuće rešenje.

Vrste medijacije

Za medijacijom se poseže u različitim kontekstima, a neki od najčešćih su:

Porodična medijacija: Koristi se u rešavanju porodičnih sporova poput razvoda, starateljstva nad decom, podele imovine i sl. Cilj je da se postigne sporazum koji je u najboljem interesu svih članova porodice.

Građanska medijacija: Služi u rešavanju sukoba između pojedinaca, organizacija ili institucija koji se odnose na civilna pitanja poput komšijskih i imovinskih sporova, komunalnih pitanja i sl.

Radna medijacija: Pomaže u rešavanju sukoba između poslodavaca i radnika ili između samih radnika... (diskriminacija na radnom mestu, neslaganje oko uslova zapošljavanja, kolektivnih ugovora i sl.).

Medijacija u školama: Sve češća praksa koja se koristi za rešavanje sukoba i podsticanje pozitivne komunikacije među učenicima. U ovom slučaju, medijatori mogu biti učitelji, školski psiholozi, školski savetnici ili posebno obučeni učenici.

Trgovinska medijacija: Koristi se u slučajevima sporova između poslovnih partnera, uključujući dobavljače, kupce i druge strane u poslovnom okruženju. Cilj je postizanje sporazuma po pitanju ugovora, isporuke, plaćanja, kvaliteta proizvoda i sl.

Međunarodna medijacija: Ova vrsta medijacije koristi se u rešavanju međunarodnih sukoba između država, etničkih grupa, sporova oko teritorije... Često uključuje diplomatske napore za posredovanje između strana kako bi se postigao mir ili dogovor.

Gde rade medijatori?

Foto: William Potter/Shutterstock

Medijatori mogu da rade na različitim mestima, u zavisnosti od konteksta u kom se primjenjuje medijacija. To su pre svega medijacijske agencije koje su specijalizovane za pružanje usluge medijacije. One mogu biti javne ili privatne i nude usluge u različitim oblastima. Sudovi često imaju sopstvene programe medijacije ili medijatore koji rade unutar suda. Najčešće su angažovani kako bi pomogli stranama da postignu sporazum pre suđenja ili tokom postupka, kako bi se izbegao dugotrajan sudski proces.

Postoji i nezavisna praksa u kojoj medijatori rade samostalno. Sertifikovani su ili akreditovani za pružanje usluga medijacije na zahtev stranaka ili putem preporuka. A tu su još i pravne i savetodavne ustanove, nevladine organizacije i sl.

Kako se postaje medijator

Da biste postali medijator potrebno je da prođete određen obrazovni proces i steknete relevantne veštine kroz praktično iskustvo u području medijacije, što može da podrazumeva volontiranje u organizacijama koje pružaju usluge medijacije. Ovo iskustvo omogućuje primenu naučenih veština u praksi.

U zavisnosti od interesovanja, možete razmotriti specijalizaciju u određenoj oblasti medijacije, koji omogućavaju dobijanje sertifikata i licenci.

Medijacija je dinamično područje, koje zahteva kontinuirano usavršavanje, prikupljanje informacija o najnovijim praksama, trendovima i istraživanjima iz oblasti medijacije, učestvovanje na konferencijama, seminarima ili čitanje relevantne literature.

Ko može da bude medijator?

Medijator može da bude bilo ko ko poseduje određene veštine, znanja i osobine potrebne za olakšavanje medijacije. To mogu biti profesionalni medijatori, sertifikovani i licencirani profesionalci u području rešavanja sukoba koji rade samostalno ili kao deo medijacijskih agencija ili pravnih institucija.

Pravnici, advokati ili sudije, takođe mogu biti medijatori. Oni obično prolaze specifičnu obuku za medijaciju kako bi razvili veštine neophodne za posredovanje. Edukatori, nastavnici, školski savetnici mogu pomoći u rešavanju sukoba i promovisanju mirne školske klime, kao i osobe koje su stručne u području sukoba i odnosa, poput psihologa i socijalnih radnika.

Medijatori ne moraju nužno biti profesionalci. U mnogim slučajevima, to su volonteri ili članovi zajednice koji su prošli obuku u medijaciji.

U suštini, svako ko je zainteresovan za rešavanje sukoba, a pri tom poseduje odgovarajuće komunikacijske veštine i empatiju, spreman je da prođe potrebnu obuku i stekne iskustvo, može postati medijator.

Šta određuje tarife medijatora?

Prihodi medijatora variraju u zavisnosti od mnogobrojnih faktora kao što su lokacija, iskustvo, vrsta medijacije i složenost slučaja.

Na primer, u gradovima s većim brojem potencijalnih klijenata i većom potražnjom za medijacijom, medijatori obično imaju veću mogućnost zarade u poređenju s manjim gradovima ili ruralnim sredinama.

Osim toga, medijatori s dugogodišnjim iskustvom i dobrom reputacijom obično su u mogućnosti da naplaćuju više za svoje usluge, jer su klijenti često spremni da plate više novca za stručnog medijatora sa dokazanim uspesima.

Visinu zarade određuje i vrsta medijacije. Na primer, poslovna medijacija ili medijacija u složenim pravnim sporovima verovatno će biti skuplja od porodične ili školske.