"Pokušavam da analiziram kako me drugi vide, da bih znala šta misle..." Šta je to FACIJALNA DISMORFIJA i zašto ona sve više MUČI OMLADINU?

U digitalnom dobu sve više mladih pati od iskrivljene percepcije vlastitog izgleda. Pojava poznata kao "facijalna dismorfija" (u tekstu i BDD, body dysmorphic disorder) postaje sve raširenija među korisnicima društvenih mreža, a njihova iskustva otkrivaju koliko ozbiljan može biti ovaj problem.

Opsesivno fotografisanje i gubitak samopouzdanja Nika Moti, 20-godišnjakinja sa više od 368.000 pratilaca na TikToku, priznaje da ima više od 50.000 selfija u svojoj galeriji.

"Fotografišem se tokom celog dana, gotovo svaki sat", kaže.

"Pokušavam da analiziram kako me drugi vide da bih znala šta misle o tome kako izgledam. To je iscrpljujući ciklus, ali čini se kao jedini način da razumem ili kontrolišem kako izgledam drugima."

• Držali je na aerodromu zbog FOTOGRAFIJE U PASOŠU! Nakon 20 operacija NE LIČI NA SEBE - 40 minuta ubeđivala službenike da je to stvarno ona (FOTO)

Moti objašnjava da je nekada imala samopouzdanja, sve dok nije počela više da koristi društvene mreže.

"Počela sam da gledam snimke veoma lepih devojaka koje bi postale viralne, sa komentarima o tome kako savršeno izgledaju", kaže i nastavlja:

"Počela sam da se upoređujem sa svim tim snimcima i slikama onlajn – struktura mog lica činila se tako drugačijom. To me nateralo da se zapitam da li sam zaista lepa".

Zbog ovih osećanja Moti često izbegava druženja.

"Kad god me pozovu na druženje, prva misao mi je: Kako danas izgledam? A onda često donosim odluku u poslednjem trenutku na osnovu toga da li izgledam dovoljno dobro da me drugi vide", objašnjava.

Procena je da je otkazala više planova nego što ih je ostvarila.

Šta je poremećaj dismorfije tela, odn. iskrivljena percepcija vlastitog izgleda?

Dr Ketrin Filips, psihijatar specijalizovan za poremećaj dismorfije tela (BDD), objašnjava razliku između "normalnih" briga o izgledu i pravog poremećaja:

"Kada razmatramo da li neko pati od BDD-a, obično pitamo: Razmišlja li osoba o tim percipiranim manama najmanje sat vremena dnevno? I uzrokuju li te brige značajnu emocionalnu patnju ili oštećenje u svakodnevnom funkcionisanju?"

Na TikToku hashtag #facialdysmorphia ima hiljade objava, a viralni filteri poput "inverted filter" i "true self" tvrde da pokazuju korisnicima kako zaista izgledaju, što kod mnogih izaziva anksioznost.

Izolacija i izbegavanje društvenih situacija Dejzi Vilson, 19-godišnjakinja iz Oksforda, otvoreno govori o svojoj borbi sa "facijalnom dismorfijom" svojim pratilacima na TikToku. Poput Moti, Vilson je beskonačno proučavala svoje "mane".

"Istakla sam svoj nos jer je kriv", prisetila se jedne situacije. "Istakla sam svoje oči jer su previše male. Zaokružila sam svoje usne jer su nejednake.".

Vivien Lovrin, kreatorka sadržaja koja živi između Londona i Berlina, kaže da je sama pomisao na fotografisanje bila dovoljna da ostane kod kuće.

"Izbegavala sam mnoga putovanja sa prijateljima, propustila važne događaje poput rođendana i zabava povodom veridbi moje najbolje prijateljice – sve zato što sam bila toliko zabrinuta kako moje lice izgleda", kaže.

Opasnosti estetskih zahvata

Neki koji pate od "facijalne dismorfije" okreću se kozmetičkim zahvatima u pokušaju da se nose sa tim. No, dr Filips upozorava da za ljude sa BDD-om ishod kozmetičke operacije može biti posebno razoran jer je verovatnije da će biti nezadovoljni rezultatima.

Procena je da oko 7 do 15 procenata pacijenata koji se odluče na estetske zahvate imaju BDD.

"Ovi pacijenti obično imaju nisko samopouzdanje, visoka očekivanja i perfekcionisti su", kaže dr Majkl Hjur, kozmetički i medicinski dermatolog.

Jedno istraživanje na 50 pacijenata sa BDD-om otkrilo je da je 81 procenat njih bilo nezadovoljno ili veoma nezadovoljno rezultatima kozmetičke operacije. Čak i kada su zadovoljni rezultatima, anksioznost pacijenata često se prenosi na drugi aspekt njihovog izgleda.

Put prema prihvatanju

Umesto kozmetičkih operacija, dr Filips savetuje da bi ljudi sa BDD-om trebalo da potraže kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT).

Vilsonovoj je trebalo tri godine da dođe od najniže tačke do toga da se sada oseća "samopouzdanije i lepše". Počelo je sa meditacijom i svakodnevnim afirmacijama, ponavljajući sebi naglas:

"Lepa sam, dovoljno sam. Lepa sam. Pripadam Zemlji. Zaslužujem biti ovde".

Negativne misli o njenom licu još uvek su nešto sa čim se mora boriti, a neki dani su bolji od drugih. No sada više prihvata sebe.

"Ne mogu da promenim svoje lice, to je činjenica", kaže Vilsonova i dodaje: "Moram da živim sa tim. I sada volim da živim sa tim".

Moti nesigurnosti oko lica još uvek teško padaju.

"Do danas mi društveni mediji otežavaju da se osećam ugodno u vlastitoj koži", kaže.

Nedavno je počela da razvija "nove zdrave navike", koje uključuju čitanje knjiga za samopomoć, zdraviju ishranu i održavanje aktivnosti tokom dana.

"Neki dani su stvarno teški, ali ima i onih koji mi daju nadu", zaključuje Moti.