Baby Lasagna je 29-godišnji Marko Purišić, umetnik iz Istre, koji je na Dori već nastupao 2019. godine zajedno sa bendom “Mantra” i tada je izvodio numeru “In the shadows”.

Ove godine na “Pesmi Evrovizije” nastupa sa pesmom “Rim Tim Tagi Dim”, za čiji performans na sceni je odmah dobio brojne komplimente.

Marko u slobodno vreme uživa u sportskim aktivnostima poput kikboksa i vežbanja u teretani. Međutim, u razgovoru za Story.hr priznao je da radi na nečemu novom i u toj aktivnosti trenutno najviše uživa.

“Odnedavno se oprobavam u pisanju novela, pa se nadam da ćete jednom čitati psihološki triler Baby Lasagne. Volim da se družim sa dragim ljudima, ali uvek u okruženju kao što su stanovi ili parkovi, gotovo nikada klubovi”, priznaje Marko.

Otkrio je i da mu je pisanje novela “novopečeni” hobi, a nada se da će publika uskoro ugledati plodove njegovog rada.

'Trenutačno najviše pišem novele zato što nisam dovoljno sposoban da pišem duge romane. Shvatio sam da je ponekad teško ispričati priču ili napisati pesmu, i za to je potrebno više stranica. Samoinicijativno sam počeo da istražujem napuštena istarska sela, igrao sam košarku, tenis i stoni tenis, u kom sam čak osvojio treće mesto na županijskom takmičenju, otkrio je.

Profimedia
 
Već godinama je u srećnoj ljubavnoj vezi i zahvaljujući njegovoj lepšoj polovini je danas tu gde jeste. Ona je njegova najveća podrška.

“Pre nego što iko drugi čuje moje pesme, ona ih posluša. Često prema njenom sudu, biram pesme za album. Da se njoj nije svidela numera “Rim Tim Tagi Dim” možda danas ne bih razgovarao sa vama”, priznaje Marko.

Iza imena Baby Lasagna nema neke velike priče.

“Želeo sam da to bude nešto smešno, jednostavno i bizarno. Možda sam podsvesno primetio da se mnogo modernih repera zovu bejbi ovo-bejbi ono. Verovatno sam i ja hteo da budem “bejbi nešto”, a Lazanja je došla slučajno”, rekao je Marko.

Roditelji su njegovi najveći kritičari, ali i najveći fanovi.

“Najveću inspiraciju vučem iz ljudskih reakcija, ponašanja, proučavanja onoga što ljudi govore, osećaju i misle. Odmalena me fascinirala ljudska psihologija u svakom aspektu života. Baš zato najviše volim da čitam Dostojevskog, kralja ruskog realizma. No ponekad inspiraciju crpim iz onog očekivanog poput slomljenog ili zaceljenog srca”.

“Da samo znate koliko puta su mi pevači rekli “ne” ili su me samo ignorisali, a to boli više od “ne”. Neuspesi su mi vrlo dobro poznati, ali iako to zvuči loše – posle svakog “ne”, korak sam bliže ka “da””, rekao je hrvatski umetnik.

Prisetio se i perioda kada je imao 107 kilograma.

“Trenirao sam fudbal, rukomet, tenis, stoni tenis, badminton, karate, košarku, odbojku i sigurno nešto što sam zaboravio. U svemu pronalazim zabavu, mir i korist. U poslednje vreme sam veliki fan teretane i repeticije koja se tamo odigrava. Kao što se vidi iz priloženo, vrlo je lako doći do promene. Pomoć u skidanju kilograma pomogla je i ishrana”, rekao je.

Ne voli mnogo putovanja, i najdraže mesto na svetu je njegova soba. U njoj ima osećaj da ima kontrolu, i svako jutro i svako veče praktikuje iste stvari. Za sebe kaže da je čovek od mnogih navika, ali ne i od avanture.

Povezane vesti