KRALJICA DEVICA: Vladala je čeličnom rukom, dobijala ratove i “skidala glave” zbog pitanja - ko će je naslediti

Njena vladavina obeležena je značajnim kulturnim rastom i procvatom umetnosti. Njena pronicljiva politika i sposobnost da se kreće kroz kompleksnu mrežu evropskih spletki pomogli su da Engleska postane velika svetska sila. Njeni govori i zapisi ostali iza nje otkrivaju inteligentnu i elokventnu ženu koja se uspešno probijala kroz svet muškaraca uspevajući da se održi na prestolu koje su svi želeli, piše

.

A to nije bilo nimalo lako!

Sjajno (i atipično) obrazovanje

Kraljica Elizabeta I bila je ćerka kralja Henrija VIII i njegove druge žene, Ane Bolen. Od mladosti je bila u centru dvorskih intriga i zamršenih političkih odnosa. Majku joj je pogubio otac, a njegovi kasniji brakovi značajno su uticali i na Elizabetin život.

Uprkos burnim počecima, princeza je stekla zavidno obrazovanje što je bilo neuobičajeno za žene tog vremena. Njeni tutori bili su neki od najumnijih ljudi epohe i devojčici su pružili veliko znanje iz oblasti istorije, retorike i filozofije.

Osim toga, Elizabeta je tečno govorila nekoliko jezika, uključujući latinski, francuski i italijanski, a zanimljivo je da je njeno intelektualno uzdizanje najviše podsticala jedna od maćehi, Ketrin Par, koja je insistirala da ona i njena polusestra Meri budu dobro obrazovane, piše portal Vintage news.

Ova rigorozna akademska obuka pomogla je da se Elizabeta oblikuje u oštroumnog vođu sposobnog da se snađe u složenosti diplomatskih odnosa, a njen rani život i obrazovanje postavili su osnovu za njenu buduću ulogu kao jednog od najuticajnijih vladara u istoriji Engleske.

Otkud žena na prestolu Engleske?

Put kraljice Elizabete I do vlasti bio je sve samo ne jednostavan. Nakon pogubljenja majke, Elizabeta je proglašena vanbračnim detetom i uklonjena iz linije nasledstva. Međutim, situacija se promenila nakon smrti njenog polubrata kralja Edvarda VI i polusestre kraljice Meri I.

Po dolasku na tron 1558. nova kraljica suočila se sa brojnim izazovima. Engleskoj je pretila opasnost od osvajača, a besneli su i verski sukobi. Kratke vladavine njenih prethodnika samo su doprineli osećaju nesigurnosti, a čak i oni koji su je podržavali priželjkivali su njenu skoru udaju nakon koje bi vlast mogla da prepusti suprugu.

Elizabeta je imala druge planove!

Versko pitanje

Nakon što je stupila na tron, Elizabeta se suočila sa zastrašujućim zadatkom ujedinjenja nacije duboko podeljene verskim sukobima. Test na kome su pali njeni prethodnici ona je položila neverovatno dobro. Naime, za razliku od oca, polubrata i polusestre, Elizabeta je bila više praktična nego religiozna osoba, pa je tako postupala relativno tolerantno prema svim verskim grupama tada prisutnim u Engleskoj i Irskoj.

Veštom politikom uspela je da smanji jaz između rimokatolika i protestanata u državi. Ponovnim uspostavljanjem Akta o supremaciji, potvrdila je vlast monarha nad crkvom Engleske, dok je Zakonom o uniformnosti standardizovala verske prakse širom zemlje. Protestantizam je ponovno uveden kao jedina zakonita religija.

Elizabeta se surovo obračunavala sa onima koji nisu hteli da prihvate njene odluke. Mnogi katolici, posebno evropski, smatrali su je jeretikom, a papa ju je ekskomunicirao, nazivajući je “navodnom kraljicom Engleske”.

Odlučujuća pobeda protiv španske armade

Sukob sa španskom armadom 1588. predstavlja ključni trenutak u vladavini kraljice Elizabete I. Ogromna španska flota nastojala je da zbaci Elizabetu i obnovi katoličanstvo u Engleskoj. Međutim, engleska mornarica, manja ali okretnija, koristila je inovativnu taktiku i superiorno pomorstvo da bi nadmašila španske galije. Pobeda ne samo da je osujetila ambicije Španije, već je i učvrstila pomorsku dominaciju Engleske.

Elizabeta je zemlju kroz ovu krizu sprovela rukovodeći gvozdenom rukom. Njen čuveni govor u kome je izjavila da je spremna da se bori zajedno sa svojim podanicima, podstakao je naciju, a pobeda u bici vratila je zemlji osećaj nacionalnog ponosa i jedinstva. Elizabeta je tada rekla da "zna da ima telo slabašne žene, ali i srce i stomak kralja, i to engleskog kralja" i da će sama predvoditi vojsku na ratnom polju ukoliko Parma ili Španija, ili bilo koji evropski princ, odluči da napadne granice njenoga kraljevstva.

Poraz Armade doneo joj je ogromnu popularnost među narodom, ali i označio početak nove ere za Englesku, otvarajući put njenom nastanku kao globalne pomorske sile.

Kulturna renesansa

Vladavina kraljice Elizabete I se često naziva zlatnim dobom umetnosti. Bio je to period kada su kreativnost i inovacije cvetale kao nikada do tada. Pod njenim pokroviteljstvom, engleska renesansa je dostigla vrhunac, a književnost, muzika i pozorište doživeli neviđen napredak. Frensis Drejk postao je prvi Englez koji je obišao Zemlju, Frensis Bekon je objavio svoja filozofska i politička gledišta.

Sama kraljica je bila veliki obožavalac umetnosti, a njen dvor je postao živo stecište pesnika, dramskih pisaca i muzičara. Elizabetino interesovanje za dramu i performans podiglo je status dramskih pisaca i učinilo pozorište sastavnim delom engleske kulture. U ovoj eri pojavile su se ličnosti kao što su Vilijam Šekspir i Kristofer Marlou čija se dela i danas slave, a kraljičina podrška i ohrabrenje odigrali su ključnu ulogu u stvaranju sredine u kojoj su umetnici mogli da stvaraju i napreduju.

Vešta političarka

Kraljica Elizabeta I bila je majstor političkih strategija i diplomatije, plivajući maestralno kroz složenu mrežu saveza i neprijateljstava.

Njenu vladavinu obeležio je delikatan odnos snaga. Njena sposobnost da koristi bračnu ponudu kao diplomatsko oružje, ne obavezujući se na bilo šta, pokazala je njenu oštroumnost u očuvanju nezavisnosti Engleske.

Elizabetina unutrašnja politika bila je podjednako mudra. Kraljica je negovala osećaj nacionalnog jedinstva i identiteta, ključnog za zemlju koju su rasparčali verski sukobi. Promovišući umereni oblik protestantizma, uspela je da umiri i radikalnije reformatore i tradicionaliste, izbegavajući krajnosti koje bi mogle dovesti do unutrašnjeg sukoba.

Ova mešavina unutrašnje stabilnosti i vešte spoljne diplomatije bila je ključna za Elizabetinu dugu i uspešnu vladavinu.

Pitanje muža

Elizabeta I, često nazivana i “kraljicom devicom”, vodila je život koji je bio koliko intrigantan, toliko i usamljen. Uprkos brojnim proscima i političkim savezima koje je mogla da ostvari kroz brak, kraljica je odlučila da ostane neudata.

Elizabeta je često govorila kako je “udata za svoje kraljevstvo”, a poslanicima koji su je pritiskali da pronađe muža poručila je kako će radije “biti neudata prosjakinja, nego udata kraljica”.

Ova njena odluka i danas je predmet debata. Neki misle da je kao devojka bila napastvovana zbog čega je imala averziju od seksualnih odnosa. Drugi smatraju da je kraljica znala da ne može da rodi dete. Ipak, najverovatniji razlog zbog kojeg je Elizabeta I redom odbijala prosce, bio je strah da bi muž, ko god on bio, mogao poljuljati njen status vladarke, kao što se to dogodilo nekim kraljicama njenog vremena.

Ipak, ovo ne znači da Elizabeta nije bila bliska sa muškarcima. Smatra se da je najbliži odnos imala sa Robertom Dadlijem, prijateljem iz detinjstva, koji je u doba navodne romanse sa kraljicom već bio oženjen i čija je supruga zatim umrla pod sumnjivim okolnostima. Ipak, njihov odnos se vremenom vratio na nivo snažnog i trajnog prijateljstva, a par je bio blizak sve do Dadlijeve smrti.

Elizabetin lični život oduvek je bio predmet interesovanja javnosti i tračeva, pa je danas skoro nemoguće razlikovati činjenicu od fikcije. Ono što je izvesno je da je kraljica imala blizak krug savetnika i poverenika koji su podržavali njenu vladavinu i pravili joj društvo.

Pitanje naslednika

Kada je postalo izvesno da će kraljica ostati neudata, parlament je počeo da je moli da makar imenuje naslednika. Elizabeta je “vrdala” odlažući odluku. Političare koji bi bili previše glasni u svom zahtevu uglavnom je skidala sa pozicija, a mnogi su je smatrali neodgovornom. Ovo je naročito došlo do izrašala 1562. kada se Elizabeta razbolela od boginja. Vladarka je čak i u tim uslovima odbila da kaže ko treba da je nasledi, plašeći se, verovatno s pravom, da bi to moglo da “ubrza” njenu smrt.

Ko će naslediti kraljicu Elizabetu I bila je omiljena tema razgovora njenih podanika. Linije nasleđivanja vodile su ka dve sestre njenog oca kralja Henrija VIII - Margareti i Mariji. Nakon što je poslednja direktna naslednica Marije umrla dok je Elizabeta još bila živa, ostali su jedino Margaritin potomak i Elizabetino kumče - Džejms VI Stjuart koji je na kraju i postao novi kralj Engleske.

Kraljica Elizabeta I umrla je 24. marta 1603. u 69. godini, nakon više od četiri decenije vladavine, kao peti, i poslednji, vladar iz dinastije Tjudor.