Početkom devedesetih, svet se zaljubio u preslatku Maru Vilson, poznatu kao detinjasta glumica, koja se proslavila po ulogama u porodičnim klasicima kao što su "Gospođa Dautfajer", "Matilda" i "Čudo u 34. ulici".

Činilo se da joj je uspeh zagarantovan, ali kako je odrastala, prestala je da bude "lepa" i nestala sa ekrana.

„Holivud se okrenuo protiv mene“, kaže ona i dodaje: „Ako više nisi lepa, ako više nisi lepa, bezvredna si“. 

Glumica, rođena u Kaliforniji, već se pojavljivala u reklamama kada je dobila poziv da glumi u jednoj od komedija sa najvećom zaradom u istoriji Holivuda, "Gospođa Dautfajer".

„Moji roditelji su bili ponosni, ali su me držali na zemlji. Da sam ikada rekla nešto poput „Ja sam najbolja!“, majka bi me podsetila: „Ti si samo glumica. Ti si samo devojka“, rekla je Mara, koja sada ima 37 godina.

Nakon svog debija na velikom platnu, dobila je ulogu Suzan Voker, istu ulogu koju je igrala Natali Vud 1947., u filmu "Čudo u 34. ulici" iz 1994.

U eseju za "The Guardian", Vilsonova piše o svojoj audiciji:

„Čitala sam svoje redove produkcijskom timu i rekla im da ne verujem u Deda Mraza“, misleći na Oskarom nagrađenog glumca koji je glumio njenu majku u "Gospođi Dautfajer". „Ali ja sam verovala u zubić vilu i svoju sam nazvala po Seli Fild.“

Vilsonova je potom glumila magičnu devojku u Matildi 1996. godine, zajedno sa Denijem DeVitom i njegovom suprugom Reom Perlman. Iste godine je njena majka Suzi izgubila bitku sa rakom dojke.

Foto: Profimedia/Jerod Harris

„Zaista nisam znala ko sam... Bilo je ko sam bila pre i ko sam bila posle. „Bila je kao sveprisutna stvar u mom životu“, kaže Vilsonova o dubokom bolu koji je osetila nakon što je izgubila majku.

Ona dodaje: „Smatrala sam da me je to prilično obuzimalo. „Uglavnom sam samo želela da budem normalna devojčica, posebno nakon što mi je majka umrla. Bila je iscrpljena, a kada je bila "veoma poznata", kaže da joj je bilo "najgore".

Sa 11 godina, nevoljno je glumila u svojoj poslednjoj velikoj ulozi u fantastičnom avanturističkom filmu "Tomas i magični voz" iz 2000. godine: „Likovi su bili premladi. Sa 11 godina, imala sam visceralnu reakciju na to".

Ali njen odlazak iz Holivuda nije bila samo njena odluka. Kao tinejdžerka, uloge su prestale da stižu za Vilsonovu, koja je ulazila u pubertet i za sobom ostavljala titulu „slatke devojčice”.

Ona je bila „samo još jedna čudna, nespretna, glasna devojka sa lošim zubima i lošom kosom, čija se traka od grudnjaka uvek videla“.

„Sa 13 godina niko me nije nazvao lepom niti spomenuo kako izgledam, barem ne na dobar način“, kaže ona. Vilsonova je bila primorana da se suoči sa pritiscima slave i izazovima prelaska u odraslo doba pod svetlima reflektora. Njen novi izgled ju je duboko obeležio. „Imala sam holivudsku ideju da kada više nisi lep, onda si bezvredan. Zato što sam to direktno povezala sa padom moje karijere. Iako sam bila malo iscrpljena time, a Holivud je bio iscrpljen od mene, nije dobar osećaj biti odbijen."

Vilsonova, sada spisateljica, objavila je svoju prvu knjigu, "Gde sam sada?", 2016. Istinite priče o detinjstvu i slučajnoj slavi. Knjiga pokriva „sve od onoga što je naučila o se*su na snimanju "Melrouz Plejsa", do otkrića u mladosti da više nije dovoljno 'lepa' za Holivud; ti eseji prate njen put od slučajne slave do relativne (ali srećne) tame.

Napisala je i "Good Girls Don't", memoare koji istražuju njen život kao dečje glumice koja mora da ispuni očekivanja. „To što sam bila lepa učinilo me je nesrećnom“, piše ona u svom eseju za "The Guardian".

„Uvek sam mislila da ću odustati od glume, a ne obrnuto."

Povezane vesti