Karuh Pistivan je sa 15 godina morao da ode iz Iraka, jer ga je stric primoravao da ode u vojsku. Na svom izbegličkom putu, nekoliko puta je izbegao i smrt, a najveću sreću je imao što se nije udavio na brodu u Turskoj.

"Majka je znala da ću poginuti ako odem u rat. Rekla mi je ’Bolje da budeš daleko od mene, nego da umreš i da te više nikada u životu ne vidim’“, prisećao se Karuh razgovora sa majkom.

Balkansku rutu prešao je uz pomoć krijumčara, a oko 15.000 dolara je majka morala da plati kako bi on došao na bezbedno mesto.

"Majka je prodala sve što je imala. Zlato, sve, kako bih ja mogao da dođem ovde. Da spasim živu glavu...“, govori Karuh.

U Iraku je ostavio majku, sestru i brata, i planira naredne godine da ih poseti.

Srećom nekoliko puta je izbegao smrt, ali zatvor nije mogao. Iza rešetaka našao se jednom u Bugarskoj, a dva puta u Turskoj.

Njegova majka bi se uvek uznemirila, ako joj se Karuh ne bi javljao nekoliko dana, kao što je bio slučaj dok je bio u zatvoru.

Putovao je kroz Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Tursku, a kada je bio u Austriji deportovali su ga u Srbiju.

U našoj zemlji živi već osmu godinu i zadovoljan je ovdašnjim životom, toliko da želi da ostane i baš ovde osnuje porodicu.

Smrt je izbegao za dlaku, onog trenutka kada nije uspeo da se ukrca na brod u Turskoj, jer nije bilo više mesta. Ljudi koji su otplovili, nisu preživeli, a on je ostao na obali.

Posle sedam godina, Karuh dobija izbeglički pasoš i prvo gde je legalno otputovao bila je Crna Gora! Posle dužeg vremena, Karuh je uživao na moru, kako i sam priznaje, otišao je na miru da odmori.

Radi u jednom beogradskom kafiću, ali i kao prevodilac u izbegličkim kampovima. Srpski jezik je sam naučio.

Drugo ime mu je Bojan, kojim se služi u onim trenucima kada želi da izbegne neprijatne situacije ili da „ubrza“ situaciju u redovima za čekanje.

U nastavku poslušajte njegovu životnu priču...

Povezane vesti