Najpotresnija priča Prvog srpskog ustanka: Turci su napali, a Srpkinje jednog sela su ušle u legendu

Prvi srpski ustanak podignut je protiv zuluma dahija 1804. ali je već 1805. prerastao u nacionalnu revoluciju za oslobođenje od viševekovne turske vladavine i ponovno uspostavljanje državnosti Srbije. Iako je ugušen 1813. utro je put daljoj borbi, Drugom srpskom ustanku 1815. i konačnoj slobodi Srbije, piše Istorijski zabavnik.

Turci su u krvi ugušili i slomili otpor ustanika. Istovremeno su napali sa juga, istoka i zapada. Osmansko carstvo je za gušenje ustanka iskoristilo ogroman broj vojnika, svoju kompletnu udarnu snagu – tri vojske koje su zajedno brojale četvrt miliona vojnika – 130.000 iz Bosne, 60.000 iz Niša i 60.000 iz Vidina.

Upravo vojnici iz Bosne bili su ti koji su prvi stigli nadomak Beograda, u malo selo Skelu, kraj današnjeg Obrenovca. Bio je 5. oktobar 1813. kada je turska “kaznena ekspedicija” ušla u selo…

Bežeći pred najezdom, pedeset žena i devojaka iz sela, ne želeći da ih Turci obeščaste, skočile su u Savu. Legenda kaže da su se držale za ruke i složno zakoračile u smrt. Pre nego što su Turci išta stigli da urade, sve su se utopile, ali i sačuvale obraz i čast.

U selu koje je danas dom za manje od 1800 stanovnika i danas stoji spomen obeležje da seća na ovaj čin.

– Čuvajte se raje sirotinje! Kad ustane kuka i motika biće Turkom po Mediji muka – piše na njemu.

Otpor ustanika je konačno slomljen 7. oktobra 1813. kada su Turci ušli u Beograd i uspostavljaju upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka, a Karađorđe sa čitavim nizom vođa pobegao u Austriju.