Hudini je na audiciji u Londonu demonstrirao oslobađanje iz lisica. Bio je velika zvezda početkom 20. veka. Mogao je da se izvuče iz lanaca, zatvorenih kutija, ludačkih košulja, ubačen u vodu ili okrenut naglavačke. Verovalo se u priču da je Hudini špijun zbog toga što je on bio neko ko je nesmetano mogao da putuje i da sa sobom nosi razne stvarčice. Imao je dozvolu da nosi kalauze, razumeo je šifre, a imao je pristup čak i zatvorima.

Prvi nastup imao je sa devet godina. Njegova smrt je šokirala ceo svet i dan danas predstavlja veliku misteriju. A tek nakon autopsije na videlo je izašla jedna veoma neobična činjenica. Naime Hari Hudini je imao slepo crevo sa leve strane, umesto sa desne kao što je uobičajeno…

Hari je rođen Kao Erik Vajs, u Budimpešti, 1874. godine. Njegova porodica je nekoliko dana po njegovom rođenju emigrirala u Ameriku. Još kao dete je umeo da zabavlja majku skrivajući novčiće po džepovima i kosi, rečima “Protresi me, ja sam magičan.”

Kao tinejdžer se zaposlio u jednoj fabrici odeće, gde je razvio sposobnost obijanja brava, koja će mu, kako će se ispostaviti, promeniti život. Pročitavši memoare mađioničara Roberta Hudana, mladi Erik napušta posao i priključuje se putujućem cirkusu, gdj nastupa pod scenskim imenom Hari Hudini.

1895. godine Hudini je došao na ideju koja mu je donela svetsku slavu. Umesto bekstva iz lisica koje je on osmislio, izazvao je lokalne policajce da ga vežu njihovim, iz kojih je jednako lako pobjegao. To mu je donelo publicitet, a svetsku slavu stekao je nastupom u Londonu 1900. godine.

Tokom karijere je usjevao da pobegne iz neverovatnih situacija: bivao je živ zakopan, bacan u reku u kovčegu, skakao je u ludačkoj košulji u ledeno jezero i ubacivan je naglavačke u rezervoar sa vodom.
Hudini je predstavio sebe kao velikog protivnika lažnih mađioničara, ubeđujući sve da njegova bekstva nisu prethodno nameštena. Isto tako nije tolerisao bilo kakvo kopiranje njegovih trikova, reagujući odmah tužbom.

Bio je i glumac, producent, istoričar, ali i pilot, ušavši u istoriju kao prvi čovek koji je pilotirao avionom do Australije. Umro je 1926. godine od naprslog slepog creva kad ga je u garderobi pozorišta u Montrealu udario u stomak mladić koga je prethodno izazvao da to uradi.
Ako je verovati novoj biografiji, Hudini je između nastupa nalazio vremena i za - špijuniranje! A šta je to Hudini učinio za britansku obaveštajnu službu?

Pisac Vilijam Kaluš je svoja saznanja izneo za nekoliko britanskih tabloida. "Pomagao je kao dobrovoljac, na amaterskoj osnovi, specijalnom ogranku Skotland jarda koji je, pre nastanka obaveštajne službe MI5, bio telo koje se bavilo špijunažom.
Čim je 1900. prvi put došao u Britaniju vrbovao ga je Vilijam Melvil koji je posle postao prvi šef MI5. Hudini je tada, posle svega nekoliko nastupa u londonskom pozorištu Alhambra, smesta otišao u Nemačku odakle je Melvilu povremeno javljao šta se tamo dešava", tvrdi Kaluš.
On takođe tvrdi da je Hudini bio višestruko zanimljiv britanskim obaveštajcima. "Osoba poput Hudinija mogla je nesmetano da putuje u kontinentalnu Evropu i da sa sobom nosi raznorazne čudne stvarčice. Imao je, na primer, dozvolu da nosi kalauze i za Rusiju i za Nemacku. Razumeo je šifre, znao je kako da čuva tajnu, imao je pristup čak i zatvorima. Sve je to bilo vrlo zanimljivo čoveku kakav je bio Vilijam Melvil."

Svoje zaključke o Hudinijevim špijunskim aktivnostima Vilijam Kaluš je izvukao iz nagoveštaja koje je našao u Hudinijevim dnevnicima ali i u beleškama Vilijama Melvila. Hudinijevi dnevnici i pojedini istorijski dokumenti takođe su ga naveli na zaključak da je slavni opsenar sarađivao i sa američkim obaveštajnim establišmentom.
Brajan Vord, scenarista filma o Hudinijevom životu, ne dovodi u pitanje ozbiljnost istraživačkog rada Vilijama Kaluša ali ističe da je Hudini bio majstor iluzije. "Mislim da bi se sam Hudini slatko nasmejao kada bi čuo za ovo novo akademsko delo koje mu je posvećeno, jer daje doprinos mitu koji je sam izgradio.
Hudini je za života umeo fantastično da se reklamira. Menjao je životne činjenice da bi ih uklopio u legendu koju je stvorio i siguran sam da bi bio presrećan kada bi saznao da je razotkriven kao špijun ne jedne, nego dve vlade", kaže Brajan Vord.

Izvor: 24sata.info, Fonet, Na vidiku

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.