"Klub 27" - Zvezde koje su umrle u 27. godini

Između 1969. i 1971. umro je čitav niz muzičara: Brajan Džons, Alan Vilson, Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Džim Morison. I tada niko nije primetio da su ove prerano ugasle zvezde imale 27 godina. Ideja se rodila tek 1994. godine kada se ubio Kurt Kobejn. Ideju je stvorio Kobejnov i hendriksov biograf Čarls Kros i iznenada se spisak produžio. Živeli su po čuvenoj rečenici Džona Dereka „Živi brzo, umri mlad in budi lep leš“ iz filma „Knock on any door iz 1949. godine. Ta rečenica oslikavala je nemirni duh mladih u svetu poroka.

Sve je počelo s bluz gitaristom Robertom Džonsonom i legendom koja kaže da je prodao dušu đavolu na raskršću puteva u Misisipiju. Njegova smrt u 27. godini obavijena je velom misterije iako se pretpostavlja da je otrovan. Od tada, broj 27 u rokenrolu dobija status kulta, ili pak kletve. Mnogi muzičari postaju opsednuti tom 27. godinom. Jedan od njih je bio Kurt Kobejn, vođa grupe „Nirvana“, koji je u 27. godini petog aprila 1994. godine puškom oduzeo sebi život. U Krosovoj knjizi „Teže od neba“, Kobejnovoj biografiji, navodi se da je muzičareva sestra tvrdila da je Kurt još kao dete izrazio želju da se učlani u famozni „klub 27“. Ta svedočenja, oproštajna poruka „bolje je izgoreti nego izbledeti“ (citirao je Nila Janga) i činjenica da je u pitanju samoubistvo, deluju kao da je Kobejn namerno postao član kluba.

Velika fama oko postojanja „Kluba 27“ podigla se kada su Brajan Džouns, Džimi Hendirks, Dženis Džoplin i Džim Morison, tim redosledom, preminuli u periodu od 3. jula 1969. do 3. jula 1971. godine – svi su imali 27 godina! Hendriks i Džoplinova umrli su u razmaku od 26 dana, a Morison i Džouns dele isti datum smrti u razmaku od dve godine. Njihove smrti uglavnom su bile posledica alkohola i narkotika koje su prihvatali kao rokenrol stil života. Dženis je jednom prilikom rok kritičaru Dejvidu Daltonu rekla da ljudi vole nesrećne bluz pevače i da će više uživati ako misle da ona uništava sebe.

Dženis Džoplin (Janis Lyn Joplin, 1943. - 1970. god.)

Američka rok i bluz pevačica, tekstopisac i muzički aranžer. Karijeru je počela kao kantri i bluz pevačica po barovima, svetsku slavu je stekla krajem šezdesetih godina 20. veka kao pevačica psihodelične rok-esid grupe ''Big Brother and the Holding Company'', a kasnije kao solo pevačica u karakterističnom ''hipi'' trendu. Na debiju na Montrej Pop Festivalu 1966. godine bila je jedna od najpopularnijih izvođača, a na Vudstoku 1970.godine bila je jedna od najvećih atrakcija rame uz rame sa Džimijem Hendriksom, Džoom Kokerom i grupom ''The Who''. U kratkotrajnoj karijeri koja je trajala samo četiri godine izbacila je veliki broj hitova. Preterano konzumiranje alkohola i teških droga od rane mladosti doveli su do toga da je u 27. godini života preminula zbog predoziranja heroinom. Četvrtog oktobra 1970. godine pronađena je u beživotnom stanju u hotelskoj sobi okružena heroinom, vinom i votkom.

Džimi Hendriks (James Marshal ''Jimi'' Hendrix, 1942. - 1970. god.)

Američki tekstopisac, gitarista i pevač, kulturna ikona svog doba. Muzički kritičari i obožavaoci ga smatraju najtalentovanijim i najuticajnijim gitaristom u istoriji rok muzike i jednim od najvažnijih muzičara 20. veka. Prvi uspeh je imao u Engleskoj, zahvaljujući Lindi Kejt, tadašnjoj devojci gitariste „Rolingstonsa“, KIta Ričardsa. Kao veliki Hendriksov fan, ona je pričala o njemu Česiju Čendleru, menadžeru „Stonsa“, a ovaj je, nakon što ga je čuo, pozvao u London gde se vrlo brzo probio u vrh muzičke scene. Svetsku slavu je stekao 1967. god. na Monterei Pop festivalu, a 1969. godine u Vudstoku je bio prava atrakcija. Umro je 1970. godine pod nerazjašnjenim okolnostima, u 27. godini, ostavivši hitove ''Purple Haze'', ''Hey Joe'', ''Foxy Lady'', ''Voodoo Child''...

Džim Morison (James Douglas ''Jim'' Morrison, 1943. - 1971. god.)

Američki pesnik, pisac, tekstopisac i pevač i vođa rok grupe ''The Doors''. Postao je poznat po mračnim i ekscentričnim pesmama i vrlo provokativnim nastupima. Na nastupima je često improvizovao i u pesmu koju je pevao ubacivao bi delove pesama iz svojih knjiga. Zbog toga i zbog njegovih divljih nastupa kojima je dovodio publiku u delirijum, a kritičare do nervnog sloma, smatraju ga najharizmatičnijim pevačem u istoriji rok muzike koji je postao kulturna ikona generacije. Nakon vrtoglavog uspeha, počeli su problemi sa alkoholom i drogom koji su kulminirali iznenadnom smrću. Zvanična verzija da je umro od predoziranja heroinom nikada nije potvrđena jer nije bilo obdukcije, a kasnija tajna sahrana samo je dodala još misticizma.

Brajan Džouns (Lewis Brian Hopkins Jones, 1942. - 1969. god.)

Engleski muzičar i osnivač i kum ''Stonsa''. Njegovi osnovni instrumenti su bili gitara, harmonika i klavir, ali je umeo da svira i mnoge druge instrumente. Njegovo korišćenje tradicionalnih narodnih instrumenata u pesmama bili su sastavni deo menjanja zvuka grupe. Iako je prvenstveno on bio frontmen i menadžer Stonsa, polako je bio guran u stranu od Mika Džegera i Kejta Ričardsa kada je počeo da se odaje alkoholu i drogama. Kako je Brajan dublje tonuo u alkoholizam, tako je njegova uloga u grupi bivala sve manja. To je dovelo do toga da se 1969. godine razišao sa Stonsima, a njegovo mesto je zauzeo gitarista Mik Tejlor. Manje od mesec dana kasnije Brajan je nađen mrtav u svom bazenu, a kao uzrok smrti je navedeno davljenje u pijanom stanju. Postoje još teorije da je dobio napad astme u bazenu, da se predozirao heroinom, pa čak i da je ubijen. Bil Vajman, originalni basista Stonsa, je za njega rekao ''On je formirao grupu, on je izabrao članove, dao je grupi ime, izabrao muziku koju ćemo svirati, ugovarao nam svirke. Bio je veoma uticajan, veoma važan. A onda polako gubi sve to i rasipa se sve više i dalje''.Osnivač „Rolling Stonesa“, pronađen je kako pluta u svom bazenu. Smrt je do nedavno vođena kao nesrećni slučaj, ali je policija pre dve godine ponovo otvorila slučaj zbog sumnje da je u pitanju ubistvo. Autopsija je pokazala oštećenja srca i jetre, kao posledica konzumacije alkohola i droge. Sva četiri života izgleda da su prerano završena samo zbog bahatog ponašanja. 23. jula 2011. klubu se pridružila Ejmi Vajnhaus koja je poslednji koncert u životu održala u Beogradu kada je pred nekoliko hiljada ljudi izašla u pijanom (opijenom) stanju, teturajući se po bini.

Kult broja 27 poprilično je prisutan na internetu i u pop kulturi. Erik Segalstad i Džoš Hanter objavili su knjigu „27: Najveći rokenrol mit“ u kome pišu o smrti 34 muzičara zavedenih kao članovi kluba 27. Erik Danton je 2008. godine snimio film „The 27 club“, a ne zaboravimo i „Crossroads“ iz 1986. godine, koji se doduše ne bavi ovim brojem, već izvorom legende – Robertom Džonsonom i konceptom prodaje duše đavolu za muzički uspeh. Na interentu postoji vebsajt u celosti posvećen toj pojavi. Urednici sajta fenomen vide kao „statističku anomaliju nekih od najvećih muzičara preminulih sa 27 godina“. Na portalu se, pored liste i biografija muzičara, članova kluba, mogu pročitati i neke teorije vezane oko samog broja. Jedna je da se u našem zodijaku između 27. i 30. godine javlja Saturn koji donosi veliki uspeh, ali i veliku patnju onima koji za njega nisu spremni.

Da li je povezanost ovih smrti samo slučajnost ili postoji neko objašnjenje iza svega toga, pitanje je na koje nauka i racionalni um, za sada, nemaju odgovor. Poastoje mnogobrojne teorije, religijska verovanja i sl. Jedno je sigurno, većina njih je sama sebi presudila vođenjem poročnog života slave, ali kao i svuda, i tu je bilo izuzetaka. Ako ništa drugo, ostali su večno mladi i slavni, a njihova muzika ih čini besmrtnim.

Članovi Kluba 27 (hronološki):

Alexandre Levy (1892)

Louis Chauvin (1908)

Robert Johnson (1938)

Nat Jaffe (1945)

Jesse Belvin (1960)

Rody Lewis (1964)

Malcolm Hale (1968)

Dickie Pride (1969)

Brian Jones (1969)

Alan Wilson (1970)

Jimi Hendrix (1970)

Janis Joplin (1970)

Arlester Christian (1971)

Jim Morrison (1971)

Linda Jones (1972)

Leslie Harvey Harvey (1973)

Ron McKernan (1973)

Roger Lee Durham (1973)

Wallace Yohn (1974)

Dave Alexander (1975)

Pete Ham (1975)

Gary Thain (1975)

Cecilia (1976)

Helmut Köllen (1977)

Chris Bell (1978)

Jacob Miller (1980)

D. Boon (1985)

Alexander Baslachev (1988)

Jean-Michel Basquiat (1988)

Pete de Freitas (1989)

Mia Zapata (1993)

Kurt Cobain (1994)

Kristen Pfaff (1994)

Richey Edwards (1995)

Fat Pat (1998)

Freaky Tax (1999)

Rodrigo Bueno (2000)

Sean Patrick McCabe (2000)

Maria Serrano Serrano (2001)

Jeremy Michael Ward (2003)

Jonathan Brandis (2003)

Bryan Ottoson (2005)

Valentin Elizalde (2006)

Amy Winehouse (2011)

Richard Turner (2011)