Tog iskustva se i dalje vrlo dobro seća: "Ulazim, ali... Kao da ulazim u neku jamu, nešto. Ideš, a ne znaš gde ideš."

"Drugog aprila 1999. su nas gađali i dosta ljudi je poginulo, a mene je detonacija bacila, leteo sam jedno 15-20 metara."

Vratio se iz rata, ali taj period nije bio lak. 2002. je izgubio majku, a 2003. oca. Međutim, najteže od svega bilo je kada je posle roditelja ostao i bez najveće podrške - brata, 2012. godine.

Nažalost, tu njegovim tragedijama nije kraj. Usled posledica rata i nemaštine njegovo zdravstveno stanje se godinama pogoršavalo i 2018. godine mu je amputirana leva noga. Toliko se loše osećao, da je razmišljao čak i o samoubistvu.

Čovek koji je nekada imao sve, ostao je sada samo sa nadom da će biti bolje. Finansijska pomoć koju dobija od države je isuviše mala i nije mu dovoljna za lekove, hranu i ostale životne potrebe.

Dobri ljudi su mu pomogli i donirali kuhinju, nameštaj, renovirali kupatilo i pod, ali Slavku je i dalje potrebna pomoć - krov kuće u kojoj živi prokišnjava i potrebno je promeniti crep.

Kako izgleda kuća u kojoj Slavko živi, kako ispunjava svoje vreme i kako se bori, pogledajte u videu:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.